Mnogi od okupljenih građana došli su sa porodicama, vodeći malu decu, držeći u rukama transparente na kojima je ispisano Stop zelenašenju

BEOGRAD-Građani zahtevaju od države sistemsko rešenje koje bi se odnosilo na sve, dok kako kažu nisu zadovoljni poreporukama koje je resorno ministarstvo uputilo bankama, a koje se odnosi na najugrpoženije korisnike kredita u švajcarcima.

Predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović obratio se građanima nakon sastanka koji je imao sa predstavnicima Ministarstva finansija i NBS, koji su rekli da i dalje traže rešenje za problem koji je nastao zbog naglog jačanja švajcarske valute.

"Na sastanku su mi rekli da je opet formirana radna grupa koja će biti u stanoj komunikaciji sa nama. Ništa konkretno nije dogovoreno. Mi smo ponovo izneli svoje zahteve, a s druge strane rečeno nam je šta bi eventualno moglo i u kom pravcu bi moglo da ide u kom pravcu će ići rešenje", rekao je Gavrilović.

Ništa konkretno nisu ponudili iako su svi rokovi probijeni. Iako prvobitna radna grupa koja je oformljena kako bi se našlo rešenje to nije učinila.

"Nove rokove nam nisu dali, a jedino što na je obećano jeste da će država nastaviti da radi na tome", rekao je Gavrilović.

Gavrilović je dodao da su na sastanku predstavnici države rekli da su načelno dogovorili sa dve banke da izađu u susret građanima, tako što bi rezultat bio da im rata bude manja za trećinu, ali nema konkretnog rešenja i sve je samo, kako konstatuje, u najavi.

Protesti će, kako je ukazao, biti nastavljeni, pošto ništa konkretno nije ponuđeno.

Gavrilović je kazao da će građani zaduženi u francima podići šatore u parku ispod zgrade vlade i MInistarstva finansija, revoltirani što se država, kako je kazao, bolje odnosi prema migrantima, i stranim državljanima nego prema svojim.

"Zato ćemo napraviti sopstveno migrantsko naselje", najavljuje on.

Mnogi od okupljenih građana došli su sa porodicama, vodeći malu decu, držeći u rukama transparente na kojima je ispisano "Stop zelenašenju", table sa slikom guvernerke NBS Jorgovanke Tabaković, na kojima je ispisano "Što bih ja vama pomogla kada je meni lepo", "Cico hoću i ja da mi Telekom otkupi stan".

Zorica Čukić-Eraković, koja je kreditom u švajcarcima kupila stan od 30 kvadrata, kaže da joj je prva rata 2008. bila 20.000, a sada je 55.000 dinara.

Ona je kazala da u tom stanu živi sa mužem i detetom i da ljudi koji su se zadužili u švajcarcima, to nisu radili da bi se bogatili već rešili stambeno pitanje.

Ona je istakla da očekuje od vlade da pomogne u rešavanju njihovih problema, ali ne i da plaća njihove rate, jer u suprotnom sve svaliti na leđa poreskih obveznika.

"Tražimo da pomognu nama da nastavimo da živimo i plaćamo, a ne da posle pomažu bankama da rešavaju nenaplative kredite", kazala je ona.

Igor Ljubinković, takođe, korisnik kredita u švajcarcima, kaže da nije plaćao rate dve godine, jer kako smatra bi bilo nerazumno da se to plaća, pošto je uzeo na kredit "jedan stan, a kursne razlike su dovele do toga da mora da otplati ko zna koliko stanova".

"Moglo bi i da ispadne na deset komada. Banka pokreće hipoteku, hoće da me izbaci i jedini način je da se tužbom borimo protiv toga", kazao je Ljubinković rekavši da se ne slaže sa preporukama koje je Minsitarstvo finansija uputilo bankama jer to nije rešenja za sve zadužene u francima, već samo za neke, a podela nije dobra.

Prema njegovim rečima, ako država hoće da pomogne socijalno ugroženima to može da uradi na neki drugi način.