Istraživačko novinarstvo ne bi trebalo da se tretira kao pretnja nekoj vladi, izjavio je u intervjuu FoNetu zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Robert Berščinski i ocenio da "vlada postaje jača kada stručnjaci sa strane, uključujući novinare, otkrivaju kriminal, a korupcija je oblik kriminala".

Američka vlada širom sveta pruža podršku slobodnim i nezavisnim medijima, uključujući istraživačke novinare, rekao je Berščinski, koji smatra da je pravo ljudi da znaju šta vlast radi u njihovo ime kritičan element u svakom društvu.

Ideja da je istraživačko novinarstvo pretnja nekoj vladi nije način na koji SAD pristupaju tom pitanju, napomenuo je Brščinski i precizirao da "vlada postaje jača kada stručnjaci sa strane, uključujući novinare, otkrivaju kriminal, a korupcija je oblik kriminala".

To nije ideja koju izvozimo, već vrednost kakvu poštujemo i u SAD. Ja sam državni službenik i pozdravljam medije koji u SAD istražuju korupciju. To utiče da se korupcija iskoreni, čini američku vladu odgovornijom i, teoretski, jača poverenje američkog naroda u vladu, naglasio je Berščinski.

Govoreći o privatizaciji medija u Srbiji, Berščinski je ocenio da bi poželjan rezultat bili transparentni mediji sa nezavisnom uređivačkom politikom.

Ako novine, internet sajt ili televizija imaju određen stav povodom neke teme, ključna ideja je da građanin zna odakle taj stav dolazi, ko je vlasnik tog medija, ko je iza tog programa, izjavio je Berščinski, ističući da građanin tako može da donese sopstvene odluke.

Dobro je imati pluralistički medijski pejzaž i različite televizijske kanale sa različitim stavovima, da bi potrošač mogao da odluči šta će čitati ili gledati, naglasio je Berščinski iz Biroa Stejt departmenta za demokratiju, ljudska prava i rad.

"Ali, sa nejasnim vlasništvom i nejasnim uticajem na uređivačke odluke", ukazao je Berščinski, "više niste na prostoru slobodnih medija i imate problem sa medijskim pravima i slobodom izražavanja".
Slobodni i nezavisni mediji su u svakoj zemlji, i u Srbiji i u SAD, temelj edukovanja stanovništva, kako bi moglo da kontroliše vladu, rekao je Berščinski i ocenio da je to osnova demokratije.

Povodom slučajeva odbijanja vladinih instucija u Srbiji da dostave podatke za koje postoji interes javnosti, Berščinski je rekao da je transparentna i otvorena vlada jedan od stubova efikasne demokratije, čiji bi građani trebalo da znaju šta vlast radi.

To znači da bi ljudi od vlade trebalo da dobijaju informacije koje traže. Uvek postoje izuzeci, kao što je poverljivi materijal vezan za nacionalnu bezbednost. Ali, stav Vlade SAD je da bi, osim tih izuzetaka, trebalo da budemo otvoreni i transparentni i pružimo građanima što je moguće više informacija, što je moja poruka i za Vladu Srbije, izjavio je Berščinski.

Prema njegovim rečima, svaka pretnja nasiljem ili napad na novinare ili bilo koju osobu angažovanu u radu na ljudskim pravima ili na području građanskog aktivizma moraju biti osuđeni.

Za ograničenje pretnji i napada potrebni su efikasna istraga i funkcionalan i nezavisan sudski sistem koji može osuditi počinioce. Postoji i prateći element - pokazati onima koji možda razmišljaju o pretnjama i napadima na novinare i borce za ljudska prava da ne žive u kulturi nekažnjivosti. Mora postojati efekat prevencije, izjavio je Berščinski.

Upitan da li nezavisno novinarstvo može postojati bez finansijske nezavisnosti, Berščinski je odgovorio da mediji prolaze kroz revolucionarne promene proteklih petnaestak godina, u velikoj meri zbog jačanja interneta.

Širom sveta, pa i u SAD, medijske kuće se bore sa tim kako da adekvatno plate zaposlene. Postoje različiti modeli - reklamiranje, onlajn novine se naplaćuju čitaocima… Novinarstvo je posao kao i svaki drugi i potreban je efikasan poslovni model, zaključio je Berščinski.

Za ubistvo američkih državljana Ilija, Mehmeta i Argona Bitićija i paljenje Ambasade SAD u Beogradu ne bi trebalo da odgovaraju samo direktni počinioci, već i viši zvaničnici koji su možda upravljali tim akcijama, izjavio je FoNetu zamenik pomoćnika državnog sekretara SAD Robert Berščinski.
Napominjući da je u Beogradu razgovarao o ubistvu braće Bitići, izvršenom 1999. godine, i paljenju ambasade 2008. godine, Berščinski je ocenio da je u oba slučaja ostvaren ograničen napredak.
Sjedinjene Države se, međutim, kod Vlade Srbije i dalje interesuju za dodatne informacije, kako bi se obezbedilo da počinioci odgovaraju, objasnio je Berščinski, iz Biroa Stejt departmenta za demokratiju, ljudska prava i rad.
Prema njegovim rečima, to nije ograničeno samo na direktne počinioce, već i moguće više zvaničnike koji su možda upravljali tim akcijama.

(N1/FoNet)