U Srbiji nema pravne već nepravne države i to koliko hoćete. Ima autokratske države, ima vladavine političke volje umesto vladavine prava. Pravne države nema. To se može dokazivati i potvrđivati na brojnim primerimai istakla je bivša profesorka prava na Beogradskom univerzitetu.

Ocenjujući trenutne prilke u državi ona je istakla da je pravni sistem tako ustrojen da omogućava uticaj vlasti na pravosuđe.

"To je rečeno i u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napredovanju Srbije u 2015. godini. Oni su upotrebili formulaciju koja je dosta blaga. Kažu da nezavisnost sudija i javnih tužilaca nije obezbeđena, jer postoji prostor za politički uticaj na pravosuđe, s obzirom da Ustav Srbije i zakoni omogućavaju uticaj vlasti na imenovanje sudija i tužilaca i na njihovo napredovanje. Ali, ne radi se samo o tome.

Vlast ne utiče samo na to ko će biti sudija i javni tužilac i kakva će biti njihova karijera, nego i na to kakva će se presuda u konkretnom slučaju doneti. Pri tome ne mislim samo na krivično pravosuđe, nego i na građansko. Evo, daću vam jedan primer iz najnovije sudske prakse.

Reč je o predmetu u kome je rođeni brat Aleksandra Vučića, Andrej, tražio da se poništi akt na osnovu kojeg je osnovano jedno preduzeće. Tužbu je podneo protiv tog preduzeća, jer je on upisan kao vlasnik tog preduzeća. Tvrdio je da je akt o osnivanju donesen na osnovu njegovog falsifikovanog potpisa. Sudinica, koja je vodila taj postupak pred Privrednim sudom u Beogradu, na zahtev advokata tuženog preduzeća dala je rok od osam dana da se tužena strana izjasni o nalazu veštaka koji je tvrdio da je potpis falsifikovan. Po zakonu o parničnom postupku stranka ima pravo da traži da se u roku od osam dana izjasni o nalazu veštaka.

Nakon što je sudinica to usvojila, ona je na zahtev advokata Andreja Vučića bila promptno izuzeta i određen je novi sudija. Tu odluku je doneo predsednik Privrednog suda sa obrazloženjem da je ona odugovlačila spor. To se nikada u sudskoj praksi u Srbiji nije dogodilo.

Govoreći o funkcionerima, na pitanje novinara da li su oni nedodirljivi i iznad zakona dok su na vlasti, Vodinelić je kazala: "Naravno, iako se stiče utisak da postoji prećutni sporazum da nova vlast neće goniti najistaknutije predstavnike ranije vlasti".

"Eventualno se dogodi da se procesuira neki funkcioner srednjeg ili nižeg ranga, ali vrlo retko dođe do presude. MNogi su bili izloženi optužbama u medijima da su počinili razna krivična dela, a onda bi sve zamrlo", kaže ona dodajući da se tako nastavlja krug nekažnjivosti.

"Sve to pokazuje da umesto vladavine prava u Srbiji imamo nekažnjivost povlašćenih. Zbog toga građani Srbije smatraju da sudije i tužioci spadaju među najkorumpiranije profesije", rekla je ona.

Vesna Rakić Vodinelić je prokomentarisala i pojavu da se u Srbiji najavljuju hapšenja.

"To je postao stil rada našeg premijera koji ima običaj da saziva konferencije za novinare i da tamo sudi, presuđuje i izriče vrlo teške kvalifikacije o nekim ljudima - da bi posle došlo do hapšenja. Okrivljeni bude jedno vreme u zatvoru, onda počne suđenje, koje se polako taljiga praćeno raznoraznim skandalima, da bi na kraju okrivljeni bio optužen za neko manje krivično delo. To se dogodilo sa izvesnim Kosmajcem", kaže ona.

vodinelić ističe da među sudijama i tužiocima ima veoma malo otpora pritiscima koje vrši vlast. "Primeri sudijske hrabrosti su danas jako retki, jer veliki broj sudija shvata da će, ako podigne glas, ostati bez posla, pogotovo ako to učini javno", zaključila je Vodinelić.

(Slobodna Evropa)