Kad je Presveta Deva Marija napunila tri godine, njeni roditelji Joakim i Ana doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kao što su ranije obećali

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva obeležava danas veliki praznik posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice.

Svetkovina koja se uvek praznuje 4. decembra, u crkvenom kalendaru označena je crvenim slovom i spomen je na dan kad je Presveta Bogorodica predata na službu Bogu.

Kad je Presveta Deva Marija napunila tri godine, njeni roditelji Joakim i Ana doveli su je iz Nazareta u Jerusalim, da je predaju Bogu u hram kao što su ranije obećali.

U svečanoj povorci, Marija je išla svečano odevena i ukrašena, između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji. Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju.

Roditelji su prineli žrtvu Bogu, primili blagoslov od sveštenika i vratili se kući. Marija je u hramu ostala narednih devet godina.

Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.

Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.

Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.

Upravo za Svetu Goru vezana je zanimljivost koja se odnosi na Majku Božju. Naime, ona je jedna od retkih žena kojoj je dozvoljeno da stupi na tlo ove jedinstvene monaške zajednice, posle njenog misionarskog puta po Svetoj zemlji (Izraelu).

Ona je zbog toga i zaštitnica cele Svete Gore, koja se još i naziva Bogorodičin vrt.

Veruje se da je na Svetoj Gori boravila i Jelena, žena cara Dušana, ali, prema legendi, ona nije dodirivala tlo nego su je nosili.

Druga zanimljivost za Svetu Goru, odnosno za srpski manastir Hilandar, odnosi se na domaćinstvo slave.

Danas, na dan slave Hilandara, domaćin svetkovine biće iguman grčkog manastira Vatopeda, a kada je slava ovoga hrama, onda domaćinstvo preuzima hilandarski iguman. Ovo se vekovima radi u spomen na susret oca i sina, Rastka i Nemanje, potonjih Svetog Save i Svetog Simeona Mirotočivog, koji se dogodio baš u Vatopedu.