MIMA KARADŽIĆ ZA KURIR: Glumcima nije mesto u politici

Poznati glumac Milutin Mima Karadžić u intervjuu za Kurir otvoreno priznaje da se kaje što je učestvovao u promotivnom spotu za NATO, govori o ličnom odnosu prema politici i političarima, rodnom Nikšiću, Crnoj Gori... Takođe, osvrće se na svoju glumačku karijeru, projekte na kojima je radio, kao i odnos s kolegama, pa i Žarkom Lauševićem.

Ističe da je zadovoljan najnovijom serijom u kojoj je angažovan - „Komšijama“.
- Prva epizoda je oborila sve rekorde gledanosti! Bili smo gledaniji od oba rijalitija, što je u ovom trenutku sjajno. Sad radim iz sve snage! Imamo ugovor za 25 epizoda i ponosan sam što na tom projektu radi sjajna glumačka ekipa, počev od Milene Dravić pa do novih glumačkih nada. Milan Karadžić je idealan tvorac i motor te serije, ima neverovatnu energiju, kojoj se svi divimo. Niko ga ne može stići u onome što radi, a inače je prvi na snimanju i poslednji odlazi sa njega - kaže Karadžić.

U poslednje vreme, a naročito u noćnim satima, često su vas viđali u društvu mlade koleginice Anje Mit, koja vam u seriji glumi ćerku.
- Anja je veoma simpatična. Mnogo sam je zavoleo, doživljavam je kao da mi je deo familije. Baš smo se vezali u jednom prelepom smislu, snimamo maltene svaki dan zajedno. Ona se neprestano smeje meni i mojoj glumi, a odlično se slažemo i sve ide onako kako i dolikuje. Ostvarili smo divno prijateljstvo koje će dugo trajati.

Kakvo ste detinjstvo imali i kako ste došli na ideju da postanete glumac?
- Detinjstvo sam proveo u Nikšiću. I dan-danas volim svoje odrastanje i obožavam što sam živeo u tom gradu. Nikšić je nešto što se nosi u duši za ceo život - gde god da živim, Milan, seka i ja smo ostali Nikšićani. Imao sam ideju da, ako ne upišem glumu, idem da plovim. Otišao sam na prijemni iz čiste avanture, a onda sam prošao i upoznao sebe. Tu je bio sjajan čovek Milenko Maričić, koji je bio najbolji profesor. Na mene je ostavio najveći pečat. Od njega sam naučio kako da zavolim taj posao, da ga cenim i poštujem, i neke stvari sam naučio da prepoznam. To je sasvim dovoljno za ovaj poziv.

Kako vas doživljavaju ljudi u Nikšiću s obzirom na to da ste jedan od najpopularnijih glumaca na našim prostorima?
- Na razne načine. Mislim da me mnogo ljudi doživljava pozitivno. Naravno, ima onih koji mi zameraju na nekim stvarima. Po prirodi sam pozitivan čovek, a kao glumac sam sklon nekim glupostima koje sam pravio sa sobom. Jednostavno nisam prepametan, daleko od toga. Nisam čak ni pametan. Znate kako, danas u Crnoj Gori postoji podela na Srbe i Crnogorce, na ljude koji su za NATO i one koji nisu. Ne postoji gluplja stvar nego da se za jednog glumca prikači nešto. Uvek sam bio protivnik toga da glumac bude „delija“ ili „grobar“. Ti si glumac, dolazi ti i jedna i druga publika, i nemaš pravo da se opredeljuješ, makar ne ja. Nikad se nisam javno opredelio ni u jednom pravcu, ali mogu da budem simpatizer. To je nešto sasvim drugo, simpatizer si privatno.

Svojevremeno ste glumili u spotu za NATO.
- Uradio sam spot koji je poslužio za neku kampanju za NATO. Kajem se i žao mi je što se to desilo. To je spot u kom ne pominjem NATO, ali jednostavno je bio pozitivan u tom smislu. U svakom slučaju, žao mi je što sam kao glumac u bilo kom svojstvu uzeo učešća u tome. Mislim da nijedan glumac ne bi trebalo da se bavi politikom, niti bilo čim u vezi s tim. Nikad nisam podržao glumce koji se bave politikom, ne volim da je glumac ni upravnik pozorišta, jer upravnik je iznad nekih glumaca. Ne volim da je glumac ministar i da je u nekom sazivu bilo kojih varijanti. Mislim da bi trebalo da budem na sceni, platnu, televiziji i da se bavim stvarno onim što sam celog života radio, i ja to radim dobro. Zabavljam narod na kvalitetan način, manje ili više neko može da mi zameri. Ja sam ipak glumac, i samo glumac, i celog života sam bio samo to. Zasmetalo mi je kad sam učestvovao u bilo kojim drugim varijantama kao što je bila ta.

Da li vam je taj spot doneo samo nevolje?
- Ništa mi nije doneo. Niko mi nije kriv i ne radi se o tome uopšte. Nebitan je taj spot, bitno je da glumac ne učestvuje u nečemu što nije njegov posao. Tu grešku neću ponoviti više nikad u životu jer ne sumnjam da će Crna Gora odabrati pravi put, koji god da je.

Crna Gora ipak ulazi u NATO. Ispada i da je i vaša kampanja doprinela tome, odnosno da ste malo pomogli u tome?
- Mislim da nije. Mislim da nikad nijedan glumac ili sportista nije doprineo nekoj odluci. U Crnoj Gori je konkretno situacija da je mahom pozicija za NATO, a opozicija protiv toga. Zato sam i rekao da se kajem, zato što nisam pametan da ja nešto tu vidim kako treba.

Da li su trenutna dešavanja u našoj zemlji dobra inspiracija za jednu komediju? Ili možda tragediju?
- Ne. Moram da priznam da sve ovo što se dešava nije baš nešto inspirativno za pisanje. U poslednje vreme kod nas se nije ni desila neka satira, ni komedija, upravo zato što nema velike inspiracije za to. Proveo sam više od 20 godina u Ateljeu 212, koji je promenio nekoliko upravnika, a država, premijera, predsednika. To je bilo fenomenalno, živeli smo u bifeu, na sceni, i nama se ništa nije promenilo. Igraš predstave, plata ti je uvek bila na ivici, aplauzi su za dobre predstave veliki, za manje dobre manji, i cela priča je bila tu. Ništa se nije promenilo. Iluzorno je učestvovati u nečemu, a ne možeš da promeniš ništa.

Kako komentarišete dešavanja s Milom Đukanovićem i opozicijom koja hoće da ga skloni s vlasti?
- Ne znam i nisam dobar u tom komentarisanju. To ne umem da procenim. Ne sumnjam da će Crna Gora odabrati pravi put, onaj koji crnogorski narod odredi i odluči.

Poznajete li Mila lično?
- Poznajem ga.

Kakav je prema vama privatno?
- Njegov odnos sa mnom nema veze s politikom, što je slučaj i s drugim političarima koje poznajem. Nije moje, niti bilo kog glumca, da se bavi kreiranjem državne politike. Prema njima sam vrlo pozitivan jer su oni takvi prema meni. Ja sam neko ko je bio uvek drag i simpatičan u društvu, oni su ljudi koji su prema meni bili izuzetno korektni, i nemam daljih komentara.

Da li ste imali neku korist od države zbog serije „Budva na pjenu od mora“, s obzirom na to da vam je donela velike poene?
- To mi ništa nije donelo jer sve što smo napravili - to smo napravili, počev od „Budve na pjenu od mora“. Mi to nismo uradili znajući crnogorske političare ili gradonačelnike Budve. To smo napravili jer je bio dobar program i to je gledalo šest miliona ljudi u regionu, što je najveća turistička promocija Crne Gore. To je naša najveća zasluga, a to nema nikakve veze s bilo kojim privatnim poznavanjem nekog, niti je iko privatno nama dao bilo šta u tom smislu. Niko nam ništa nije dao, osim nekoliko ljudi poput vlasnika jednog hotela, koji je moj drug. Mi smo s mojim drugarima pravili neke vrste poslova i dilova, a ovo što smo od države potraživali i dobili, to smo im četiri puta više vratili. Mnogo smo manje dobili nego što smo učinili, po onom principu koliko je ljudi zbog te serije došlo u našu državu i koliko je ona promovisana. To je suština.

Vidite li vašeg naslednika u nekom mlađem kolegi?
- Nemam naslednika jer nisam na samrti. Ne pada mi na pamet da ih viđam. Ovog trenutka radim sa Anjom Mit, koja je sjajna glumica. Isto sam mislio za Momčila Otaševića, i on se zaista pokazao. Sada igra punom parom. Za Slobodu Mićalović takođe sam imao osećaj da je odlična kad mi je glumila ćerku, i pokazalo se da je izuzetna u svom poslu. Andrija Milošević je to takođe dokazao. Nisam ja svima njima doneo sreću, Milanov izbor je bio da oni igraju, a on je radeći s njima dobio dobar posao. Meni su samo bile dobre kolege, i to je sve.

Kako komentarišete to što država ne pridaje kulturi značaja koliko je ranije?
- To ne mogu da komentarišem, bože moj, valjda će biti jednog dana. Otkud znam. Nekad je bilo drugačije. Ja ću sada pričati jednu priču, drugi će pričati nešto drugo. Ja nekad nisam ni živeo, živim danas. Danas je tako kako je, i ja to ne vidim drugačije, ali to diktira neko i pravi neko ko se bavi tim poslom. Ja se time ne bavim.

Zbog čega godinama ne glumite u pozorištu?
- Pa ne stižem. Dve godine ne igram u pozorištu. Radio sam filmove i serije i nemoguće je da sada sa snimanja trčim u pozorište i igram predstave. Nemoguće je, što ne znači da neću igrati.

Postoji li glumac s kojim nikad ne biste popili kafu?
- Ne postoji, volim sve glumce, ne postoji nijedan kog ne volim.

Da li ste u kontaktu sa Žarkom Lauševićem i kako komentarišete njegov povratak u domaći film?
- Ne čujem se s njim, tako da ništa ne mislim o tome. Nismo u svađi, jednostavno nemamo nikakvu potrebu jedan za drugim.

Jeste li se čuli s Marinkom Madžgaljem otkako se razboleo?
- Nisam se čuo s Marinkom, iz ovih stopa hoću da mu kažem da mu želim sve najbolje i da što pre ozdravi. Želim da ga sretnem i vidim što pre, i da sedimo u kafani gde god hoćemo.

Pratite li srpske rijalitije?
- Nikad ih u životu nisam pratio. Moram priznati, čitao sam u novinama da je Ružica Veljković izjavila da je bila sa mnom, da su joj ljubav i seks sa mnom bili odlični, a ja samo mogu da odgovorim da je Ružica devojka koja je lepa, zgodna, atraktivna, obrazovana, načitana, mislim da je završila dva fakulteta, i da bi svaki muškarac poželeo da bude s takvom devojkom.

Da li biste prihvatili ponudu da uđete neki šou?
- Nikad u životu. Ni za kakve pare ga ne bih gledao, a ne ušao. Ako kažem, mrzeće me pola Srbije. Ja to drugačije doživljavam jer mi deluje da su ti ljudi kao u kavezu. Mislim da se oni tamo muče, dok neke televizije uzimaju ogromne pare za to, ali nemam nikakav loš komentar.

Priča se da ste najpoželjniji neženja. Planirate li jednog dana da se konačno oženite i pozdravite s momačkim životom?
- Ja sebe tako ne doživljavam. Naravno da ću se oženiti, to je isto kao da me pitate planiram li da popijem još jednu čašu vina.