U zdravstenom sistemu Srbije nedostaje 400 lekara, 500 zdravstvenih saradnika i 2. 600 medicinskih sestara

BEOGRAD - U većini zdravstvenih ustanova u Srbiji nedostaju anesteziolozi, kardiohirurzi, radiolozi, pedijatri, ali i medicinske sestre, a iako je jedan broj lekara proteklih godina potražio angažman u inostranstvu, predstavnici Ministarstva zdravlja su najavili mogućnost zapošljavanja nedostajućih kadrova što bi obezbedilo normalan rad u zdravstvenim ustanovama.

Sa deficitom kadra najviše "kubure" veći kliničko- bolnički centri, a u nekima od njih, lekari specijalisti nedavno su potražili angažman u inostranstvu.

Pomoćnik ministra zdravlja Dubravka Šaranović rekla je da je to ministarstvo napravilo kadrovski plan prema kome u zdravstvenom sistemu Srbije nedostaje 400 lekara, 500 zdravstvenih saradnika i 2. 600 medicinskih sestara i da je uputilo Ministarstvu finansija zahtev da se obezbede sredstva za njihovo zapošljavanje.

"Nisu dobijena veća sredstva za te namene, a može se desiti da u toku ove godine bude priliva u budžetu pa da se zaposli deo njih", kazala je Šaranović navodeći da srpskom zdravstvenom sistemu nedostaju uglavnom radiolozi, anesteziolozi, ali i kardiohirurzi, ginekolozi, pedijatri..

Kako je kazala, neka radna mesta su oslobođenja time što je jedan broj zdravstvenih radnika otišao u penziju i na osnovu toga ukazalo oko 300 slobodnih radnih mesta.

"Do marta ove godine u kliničkim i urgentnim centrima Srbije, Vojvodine i u Kragujevcu primljeno je oko 276 zdrastvenih radnika na taj način", kazala je Šaranović ukazujući da će se uskoro napraviti analiza koliko ima još slobodnih mesta na osnovu toga.

Šaranovićeva je navela da je od velikog značaja i to što je centrima za vantelesnu oplodnju dato odobrenje da se zaposli veći broj biologa.

Govoreći o tome kako bi problem mogao da se reši budući da nema dovoljno sredstava za zapošljavanje svih nedostajućih kadrova, ona je navela da jedno od rešenja bilo da se skrati vreme potrebno za specijalizaciju lekara čiji je kadar deficitaran.

Ona je kazala i da je trenutno 76 lekara u Beogradu na specijalizaciji u 16 domova zdravlja.

Kada su u pitanju sredstva za zapošljavanje lekara, portparol Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Mirosavljević kazala je da ta ustanova ove godine nije dobila dodatna sredstva za zapošljavanje novih kadrova.

Samo na plate za 104.000 zaposlenih u zdravstvu, kako je kazala, RFZO izdvaja više od 90 milijardi dinara.

Međutim, ohrabruje činjenica da je nedavno objavljen konkurs za zaposlenje 60 lekara i 100 medicinskih sestara koji će biti raspoređeni po zdravstvenim ustanovama čiji je osnivač grad Beograd.

Kako je saopštila Gradska uprava, radi se uglavnom, o lekarima i medicinskim radnicima starim između 25 i 30 godina, koji će na taj način steći uslove za specijalizaciju ili drugu vrstu usavršavanja, a od 100 medicinskih sestara, njih 75 biće raspoređeno u četiri kliničko-bolnička centra.

Sa nedostatkom kadrova najviše "kubure" veći kliničko bolnički centri, pa tako u KCS takođe nedstaju radilozi i anesteziolozi, a KBC "Dr Dragiša Mišović Dedinje" nedavno je ostalo bez pet kardiologa i šest anesteziologa koji su posao potražili u inostranstvu.

Kako je rekao direktor Radisav Šćepanović, toj zdravstvenoj ustanovi nedostaju uglavnom kardiolozi, ali i oko 20 medicinskih sestara budući da je nedavno otvoreno Odeljenje za hemodijalizu.

Ukazujući da je "situacija je kritična" i da se teško postiže rad sa nedostatkom kadra, on je kazao da je organizovan rad u dve smene, a često se radi od ujutru do uveče.

On je podsetio da toj ustanovi nedostaje oko 45 lekara i da očekuje da će Ministarstvo odobriti njihovo zapošljavanje.

Kada je u pitanju interesovanje za odlazak na rad u inostranstvo, direktorka Lekarske komore Srbije Tatjana Radosavljević je u izjavi navela da se sve veći broj lekara odlučuju za rad u inostranstvu i da ta institucija tačno dobija bar desetak njihovih zahteva za odlazak u zemlje EU.

Ona je navela da iz Srbije odlaze i mladi lekari, kao i kadrovi koji su deficitarni i u Sloveniji, Hrvatskoj i drugim zemljama EU, ističući da oni tamo relativno lako dobijaju posao.

"Posao dobijaju znatno lakše nego pre dve godine i što se tiče nostrifikacije diploma i što se tiče standarda. Lekari koje su zbog svog stručnog znanja traženi nemaju problema da se zaposle u zemljama EU", istakla je Radosavljević.

Prema njenoj oceni, sa približavanjem Srbije EU povećaće se i odliv srpskih lekara.

"Za prvih šest meseci, kada je Poljska ušla EU, 6.000 njihovih lekara je migriralo u Uniju, tako da Srbija nije usamljen slučaj. Kroz sličnu situaciju prošle su i Češka i Litavanija", napomenula je Radosavljević.

Kako je rekla, da bi ih Srbija zadržala mora da im ponudi zarade koje lekari dobijaju u zemljama EU.

"Mislim da će proći dugo vremena pre nego što ćemo plate koje lekari imaju u zemljama EU moći da ponudimo lekarima u Srbiji", navela je Radosavljević, ocenivši da je za veliki broj nezaposlenih lekara rešenja prilagođavanje upisna politike fakulteta sa potrebama države.

Sa druge strane, kada je reč o deficitarnim profilima, izmene zakona o zdravstvenoj zaštiti prema kojima za specijalizaciju za te profile više ne postoji obaveza da se radi dve godine, su korak ka rešenjenju problema.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Srbiji, u Srbiji oko 2.104 lekara opšte prakse i 95 lekara specijalista nema posao, a veliko interesovanje za domaće stručnjake vlada i u Nemačkoj.

Posredstvom te službe prošle godine u Nemačkoj je zaposleno sedam lekara na tri klinike u toj zemlji i to uglavnom stručnjaka opšte prakse.

Kada je reč o načinima na koje strane klinike mogu angažovati stručnjake iz Srbije, Nacionalna služba za zapošljavanje posreduje po zahtevima inostranih poslodavaca, obavlja selekciju kandidata i nastoji da uslovi rada odgovaraju uslovima koje imaju radnici zemlje domaćina.

Kada se uporede podaci za broj nezaposlenih i broja slobodnih poslova koji su poslodavci prijavili Nacionalnoj službi za zapošljavanje, prethodne godine u Srbiji do posla su teže dolazili lekari opšte prakse.

Lakše su do posla dolazili ginekolozi, oftalmolozi, anesteziolozi, kardiolozi.