Dragojević o pretplati za Javni servis
4 MILIJARDE NAPLATA: Vlasnici mobilnih da plaćaju i RTS taksu
Naplata bi mogla da se veže uz račune za mobilne, kablovsku i internet, a tako bi se godišnje skupile četiri milijarde dinara, kaže poslanik SPS
BEOGRAD - Poslanik SPS i reditelj Srđan Dragojević uputio je Ministarstvu kulture i informisanja predlog o finansiranju RTS i RTV po kom bi građani na ime pretplate mesečno izdvajali 50 dinara!
On predlaže da se pretplata veže uz postpejd račune za mobilne telefone i račune za kablovsku televiziju i internet, i to sa po 50 dinara po računu. Tako bi, na primer, četvoročlana porodica u kojoj svi imaju postpejd broj, a uz to imaju kablovsku televiziju, mesečno plaćala 250 dinara. Na ovaj način bi se na godišnjem nivou sakupile potrebne četiri milijarde dinara, izračunao je Dragojević.
Skok na 170 dinara
- Iznos koji sam predložio nije visok i ne opterećuje građane. Vezivanje za mobilne i kablovske operatere je više nego logično, uzimajući u obzir informatičku i digitalnu revoluciju i potpuni zaokret u kanalima kojim sadržaj danas stiže do korisnika - navodi Dragojević i dodaje:
- Reč je o 4,3 miliona postpejd brojeva, čime bi se moglo sakupiti više od dve i po milijarde dinara. Takođe, tu je i više od 1,2 miliona korisnika kablovske i interneta, od kojih bi prihod namenjen RTS i RTV dostigao skoro milijardu dinara. Dakle, na ovaj način bi se, bez prevelikog opterećenja kućnog budžeta građana, dostigla potrebna suma za funkcionisanja javnih servisa od blizu četiri milijarde dinara.
Prema Dragojevićevom predlogu, država bi svake godine finansirala RTS i RTV sa po milijardu dinara manje, a iznos pretplate godišnje bi rastao za 30 dinara. Tako bi 2021. država prestala da daje novac za njihov rad, a pretplata bi bila 170 dinara.
UO RTS zainteresovan
Ministarstvo kulture i Dragan Bujošević, generalni direktor RTS, nisu odgovorili na naša pitanja o ovom predlogu. Zoran Popović, predsednik UO RTS, smatra da je ideja da se naplata takse veže za račune za mobilni i kablovsku i internet dobra.
- To nije loš predlog, ali zahteva odgovarajuće zakonske izmene. U stvari, dobar je bilo koji način naplate koji bi Javnom servisu doneo četiri milijarde dinara - kaže on.
On predlaže da se pretplata veže uz postpejd račune za mobilne telefone i račune za kablovsku televiziju i internet, i to sa po 50 dinara po računu. Tako bi, na primer, četvoročlana porodica u kojoj svi imaju postpejd broj, a uz to imaju kablovsku televiziju, mesečno plaćala 250 dinara. Na ovaj način bi se na godišnjem nivou sakupile potrebne četiri milijarde dinara, izračunao je Dragojević.
Skok na 170 dinara
- Iznos koji sam predložio nije visok i ne opterećuje građane. Vezivanje za mobilne i kablovske operatere je više nego logično, uzimajući u obzir informatičku i digitalnu revoluciju i potpuni zaokret u kanalima kojim sadržaj danas stiže do korisnika - navodi Dragojević i dodaje:
- Reč je o 4,3 miliona postpejd brojeva, čime bi se moglo sakupiti više od dve i po milijarde dinara. Takođe, tu je i više od 1,2 miliona korisnika kablovske i interneta, od kojih bi prihod namenjen RTS i RTV dostigao skoro milijardu dinara. Dakle, na ovaj način bi se, bez prevelikog opterećenja kućnog budžeta građana, dostigla potrebna suma za funkcionisanja javnih servisa od blizu četiri milijarde dinara.
Prema Dragojevićevom predlogu, država bi svake godine finansirala RTS i RTV sa po milijardu dinara manje, a iznos pretplate godišnje bi rastao za 30 dinara. Tako bi 2021. država prestala da daje novac za njihov rad, a pretplata bi bila 170 dinara.
UO RTS zainteresovan
Ministarstvo kulture i Dragan Bujošević, generalni direktor RTS, nisu odgovorili na naša pitanja o ovom predlogu. Zoran Popović, predsednik UO RTS, smatra da je ideja da se naplata takse veže za račune za mobilni i kablovsku i internet dobra.
- To nije loš predlog, ali zahteva odgovarajuće zakonske izmene. U stvari, dobar je bilo koji način naplate koji bi Javnom servisu doneo četiri milijarde dinara - kaže on.
Aleksandar Stevanović
NE ZNAMO KAKO TROŠE PARE
Ekonomista Aleksandar Stevanović kaže da nije ključno pitanje koliko se daje za taksu za javne servise, već šta mi dobijamo i kako oni troše dobijeni novac.
- Mi nikada nismo videli poslovne planove javnih servisa, a stalno govore da im trebaju pare, da ne mogu ništa da urade... Ovde, dakle, uopšte nije pitanje da li se daje 50, 100 ili 200 dinara već, ako dajemo pare, moramo da znamo za šta te pare idu.
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati