Postoji tendencija da se Srbija u stvari, na neki način, pokrije, kroz kupovinu ovih lokalnih medija, da se stvori jedna paramreža medija, koji će nastaviti da budu finansirani iz budžeta, ocenjuje Dragana Žarković Obradović iz BIRN-a Srbija

Ključ medijske reforme bilo je smanjenje zavisnosti medija od države, kako u finansijskom, tako i u političkom smislu. Međutim, prema istraživanju Balkanske istraživačke mreže, brojni privatizovani lokalni mediji, na konkurskima i kroz subvencije, dobijali su sume i veće od iznosa investicije u medijsku kuću, pa je pitanje - koliko se u reformi uspelo?

Televiziju Kruševac kupio je za 14.000 evra, da bi na prvom sledećem konkursu, iz budžeta dobio čak 17.000 evra. Ista praksa i sa medijima u Nišu i Kragujevcu. Tako je, novac iz državne kase nastavio da stiže na račun "sveže" privatizovanih medijskih kuća.

"Ovo nama ukazuje na tendenciju da se takva praksa u stvari nastavi, iako je ideja privatizacije medija da se se smanji politička kontrola, kroz to da oni neće više biti od budžetskog finansiranja. Tu postoji tendencija da se Srbija u stvari, na neki način, pokrije, kroz kupovinu ovih lokalnih medija, da se stvori jedna paramreža medija, koji će nastaviti da budu finansirani iz budžeta", ocenjuje Dragana Žarković Obradović iz BIRN-a Srbija.

Na pitanje da obrazloži fenomen privatizacija u kojima su novi vlasnici medijskih kuća svoja ulaganja gotovo "namirili" novcem iz projekata, ministar Tasovac kaže - "Pitajte medijska udruženja".

"Svi rezultati se nalaze na sajtu Ministarstva kulture i informisanja i takođe ću vas podsetiti da su većinu članova komisija činili predstavnici svih relevantnih novionarskih i medijskih udruženja i ukoliko imate bilo kakvo pitanje meni će biti pravo zadovoljstvo da se obratite njima", kaže ministar Tasovac.

Iz NUNS-a odgovaraju - medijska reforma je sumnjivom privatizacijom stvorila apsurdnu situaciju u kojoj se novac na konkursima deli između medija koji pripadaju istim vlasniku."Konkursne komisije, izuzimam Beograd gde je došlo do očigledne zloupotrebe, nisu imale mnogo izbora, jer su se zapravo među onima koji su konkurisali nalazili uglavnom mediji jednog te istog vlasnika. Tako smo došli u apsurdnu situaciju da zapravo oni koji kupuju medije ta ista sredstva im se vraćaju na javnim konkursima", kaže Vukašin Obradović iz NUNS-a.

A uspešnost medijske reforme ogleda se, navodi Obradović, u tome što su među kupcima medija, u najvećoj meri, ljudi bliski političkim centrima moći.