NOVI SAD - Svi naši budžeti, pa i ovaj poslednji, u sebi imaju ugrađen deficit i to je posledica jednog sistemskog deficita čitavog društva koje troši više nego što proizvodi. Taj deficit se gomila i na kraju rezultira velikim javnim dugom. To znači da smo mi društvo koje nemilice troši svoju budućnost. I jedina saglasnost koja kod nas postoji je da potrošimo nešto što će vratiti naši unuci, ako ih bude ili se u međuvremenu ne odsele, kaže za Radio-televiziju Vojvodine profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Miodrag Zec.

On je u emisiji RTV-a "Biznis monitor" rekao da budžet svake države predstavlja presek interesa jednog društva.
"Budžet proističe iz vlade, vlada proističe iz izbora, a izbori su takođe, nastali iz interesa. Dakle, budžet predstavlja sliku vrednosnog sistema jedne zemlje", smatra profesor Zec.

On ističe da kod nas postoji i zabluda o tome ko, u stvari puni budžet.
"Jedna od mantri sa kojima razne društvene grupe pokušavaju da mistifikuju svoj odnos prema budžetu je da preduzetnici pune budžet. Budžet puni narod, građani Srbije koji su potrošači , a kompanije naplaćuju PDV kao osnovni izvor budžeta i onda taj novac prebacuju na državni račun. Ali ako građani ne troše, ne kupuju meso, benzin, usluge ili ne plaćaju neke račune, onda nema PDV-a pa nema ni prihoda", kaže profesor Zec.

Govoreći o subvencijama iz budžeta, profesor Zec kaže da vlada o njima najradije govori jer one predstavljaju njenu moć - kome će dati novac poreskih obveznika, dok, sa druge strane, štedi na onome što jedno društvo pokreće i razvija.

"Vlada najviše štedi na onome što je 'srce države' - obrazovanje, zdravstvo i javne investicije. Tu je najškrtija i najnemilosrdnija. I tu se onda zamenjuju teze, jer se pokazuje da borba za budžet nije više borba za razvoj društva već borba za kutlaču sa zajedničkog kazana", zaključuje Zec.