FILIP NI U DALEKOJ KANADI NIJE ZABORAVIO NA SRBIJU Dužnost svakog ljudskog bića je da pomaže drugima

Filip Filipi Janković (29) rođen je u Beogradu, detinjstvo je proveo u Krajini, a danas živi u Kanadi gde sa svojom humanitarnom organizacijom "28. jun" na se načine pokušava da pomogne ljudima u Srbiji

Jedan od korisnika je uz fotografiju Albanca koji nasilno tokom martovskog pogroma 2004. godine ruši krst na pravoslavnoj crkvi prokomentarisao da je reč o “odličnom CV sa preporukom za albansko članstvo u Unesko”.

Uz jednu od fotografija porušenih srpskih bogomolja napisano je da ona pokazuje “crkvu nakon što su se Albanci pobrinuli o njoj”. Ovo je bila i jedina inicijativa na društvenim mrežama protiv članstva samoproglašenog Kosova u UN.

A nju je pokrenuo Filip Filipi Janković (31), mladić, koji je rođen u Beogradu, a zatim mladost proveo u Liki, Krajini, koju je takođe morao da napusti kada je počeo rat. Opet se vratio u Beograd koji je tokom kriznih devedesetih napustio i bolji život pronašao u Kanadi.

Danas je poznati reper koji nije zaboravio patnje svog naroda već preko svoje humanitarne organizacije "28.Jun" na sve načine pokušava da pomogne življu u Srbiji, naročito na Kosovu i Metohiji.

Njegov prvi projekat se zvao “Boj za Kosovo” i cilj mu je bio da isporuči medicinsku opremu Srpskom medicinskom centru u Gračanici.

"Trebalo nam je sedam sati da završimo sa carinjenjem robe da bi ušla na Kosovo i ceo taj proces je bio jedan veliki pakao, ali inat je moćna stvar, tako da je taj projekat baš zbog toga moj najveći ponos", otkriva Filip za Kurir Magazin.

Kako kaže, nije zaboravio svoju zemlju, niti će to ikada.

"Pored muzike, moja najveća ljubav je humanitarni rad. Trudim se da Srbe i Srbiju predstavim u najboljem svetlu i demantujem sve loše što se govori o nama. Mnogi su neupućeni i to želim da ispravim delima", kaže on.

Na pitanje kako se odlučio na osnivanje humanitarne organizacije, odgovara:

"Organizaciju sam osnovao 2011. A zašto? Pa, odgovor je prost: porodica mog oca je iz Krajine, a sa majčine strane sa Kosova. Trenutno imamo oko 350 članova širom sveta i u poslednje 3 godine smo uspeli da isporučimo humanitarnu i medicinsku pomoć Srbima na Balkanu u vrednosti od 4,4 miliona dolara."

O tome na koji način je povezan sa djasporom koja želi da pomogne matici možda najbolje govori činjenica da "28. Jun" čini 350 aktivnih članova iz celog sveta.

"U suštini 28. jun je svojevrsno Ministarstvo za dijasporu, jer mi radimo većinu posla koje bi srpske ambasade širom sveta trebalo da rade. Ja definitivno nisam izuzetak i jedini koji se ovim bavi, ali uvek smatram da bi trebalo da nas bude mnogo više."

Ipak, koliko god život u Kanadi bio blagodetan neprekidno se susreće s komentarima tipa: "Zašto se ne vratiš tamo odakle si došao pa tamo pomaži?"

"Takve komentare čujem stalno, ali ne obraćam na njih veliku pažnju... Gde smatraju da bi trebalo da se vratim – na Kosovo ili u Krajinu?"

Priznaje da je razočaran odzivom ljudi za poslednju u nizu akcija koje je pokrenuo - peticija #NoKosovoUnesco. Čak je i Instagram zabranio ovu grupu, jer su smatrali da su oskrnaljene srpske svetinje "neprikladan sadržaj".

"Očekivao sam milion potpisa a sada ispada da se možemo smatrati srećnim ako dobijemo 200 hiljada... To upravo pokazuje koliko je srpski narod u poslednjih 20 osakaćen (oštećen)... A Instagram je shvatio da je pogrešio, pa je reaktivirao naš nalog."

Na pitanje, zbog cega sve ovo radi, kao iz topa odgovara:

"Osećam da je osnovna dužnost svakog ljudskog bića da pomaže drugima ako za to imaju sposobnost (ili mogućnost)."

Iako je danas uspešan muzičar koji je sarađivao sa mnogim svetskim zvezdama, kaže da mu je period života u beogradskom naselju Banjica nesto najlepše.

"Srbiju sam sa porodicom napustio 1993. godine. Imao sam tada osam godina. Bilo mi je sve to čudno, ali sam shvatio da moramo da krenemo."

Nekako sam, iako sam bio dete, osećao da se u zemlji događa nešto loše. Kada sam stigao, u početku je bilo teško, kao i svim emigrantima. Nikoga ne poznaješ, nekako si sam", priča Filip koji studira Fakultet političkih nauka u Viktoriji u Kanadi.

"Nisam diplomirao, još uvek studiram. U politiku ću se uključiti samo onda kada budem video da na takav način više mogu da pomognem ljudima, nego kroz humanitarni rad."

Priznaje da ga boli sto je strancima jedina asocijacija na Srbiju - dobar provod.

"Srbija je toliko sada nebitna zemlja, da mnogi ljudi čak ni ne znaju ništa o njoj, ali nas imidž je permanentno uništavan poslednjih 20 godina putem anti-srpske propagande zapadnih medija. U poslednje vreme je počela da dobija malo na reputaciji, i to najviše kao mesto gde su dobre žurke, što je tužno za čuti, jer podseća na Kubu u vreme Batiste, što je praktično prikazivalo zemlju bordel."

Priznaje da mu domovina mnogo nedostaje. Voleo bi uskoro i da je poseti, ali pre toga mora da uspe u još nečemu - da savlada strah od letenja.