61 MILION EVRA ZA OGLAŠAVANJE: Vlast preko marketinških agencija kreira sadržaj medija

BEOGRAD - Političari, državni funkcioneri i predstavnici javnih preduzeća ugovaranjem usluga oglašavanja i marketinga u medijima utiču na kreiranje medijskih sadržaja i time sužavaju novinarske slobode, zaključak je najnovijeg izveštaja Saveta za borbu protiv korupcije.

"Mediji imaju finansijsku korist u tom odnosu, a predstavnici vlasti imaju fleksibilniji odnos medija", ocenjuje Milićević.

On je dodao da bi Savet voleo da u oblasti oglašavanja javnog sektora postoje jasnije zakonske odredbe i da se uspostavi njegova kontrola s obzirom na to, kako je rekao, oglašavanje nije adhoc koruptivno, već je nešto što doprinosi transparentnosti i zakonska je obaveza za mnoga preduzeća.

Govoreći o rezultatima izveštaja Milićević je objasnio da je on učinjen na osnovu podataka dobijenih od 124 državne institucije, kada je reč o poslovima oglašavanja i marketinga od 2011. do kraja 2014.

Prema njegovim rečima za četiri godine u toj oblasti 124 reprezentativna preduzeća potrošila su više od 60,9 miliona evra, od čega je najviše (29,87 odsto) potrošeno 2012, a najmanje 2014. (18,75 odsto). Međutim, kako je objašnjeno, to nisu sva sredstva koja je država potrošila za oglašavanje i marketing, već samo trošak 124 preduzeća, pošto veličina tržišta javnog sektora od 2011. do 2014. iznosi više od 840 miliona evra.

Milićević je dodao da su najviše sredstava, više od 57 odsto, potrošila privredna društva sa većinskim državnim kapitalom (42,15 odsto) i javna preduzeća (15,46 odsto) što pokazuje da u njima nije bilo adekvatne kontrole.

"To može biti rezultat činjenice da se u njima nalaze partijski kadrovi ili kadrovi koji nisu u stanju da zaštite javni interes", ocenio je Milićević.

Milićević je istakao i da je postupak javnih nabavki usluga oglašavanja i marketinga često rađen subjektivno, da se koriste diskrecioni kriterijumi, što nije dobro za takvu vrstu posla.

"Jedan od problematičnih delova ovog ugovaranja je video produkcija gde imamo totalno odsustvo konkurentnosti, a često se koriste i firme kojima to nije primarna delatnost", ukazao je Milićević.

Savet je konstatovao, kako je rekao Milićević, i da pojedine državne institucije i preduzeća ugovaraju promotivne usluge koje nisu svrshishodne i ekonomski opravdane.

"Nije na Savetu da procenjuje šta je svrshishodno i opravdano, ali smatramo da kada se ulažu znatna sredstva moraju se voditi računa o svrsishodnosti i opravdanosti, pogotovo kada je reč o preduzećima koja primaju subvencije", rekao je Milićević.

Članica Saveta Miroslava Milenović iznela je konkretne primere do kojih je to telo došlo pri izradi izveštaja, ali je ukazala i na činjenicu da JP Srbijagas i Telekom Srbija a.d. nisu dostavili tražene podatke Savetu ni posle kažnjavanja Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja.

Prema njenim rečima, pojedine institucije do danas "na kašičicu" dostavljaju podatke, uključujući Vladu Srbije.