U PRISUSTVU VISOKIH ZVANICA: Hočevar služio misu u župi Krista Kralja u Beogradu

Čestitajući Božić svim vernicima koji taj praznik slave 25. decembra, Hočevar je u poslanici poručio da kultura naših međusobnih odnosa nije u tome da jedni druge potčinjavamo, nego da jedni druge obogaćujemo.

"Dokle god svi ljudi na svim nivoima ne zažive Isusovo milosrđe prema nama samima, među nama će biti nerazumevanja, sukoba i mržnje. To je razlog zašto papa Franja toliko naglašava da, pre svega, treba da se molimo jedni za druge", naveo je Hočevar u Božićnoj poslanici.

Kako je dodao, papa nas poziva da molimo za sve one koji su išli pogrešnim putem zablude i zločina, i za sve one koji na bilo koji način uništavaju život, jer ko god uništava život, ponovo napada i progoni Isusa. Božić po Gregorijanskom kalendaru proslavljaju Rimokatolička crkva, protestantske i anglikanske crkve, kao i neke pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena.

Srpska i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora taj praznik proslavljaju prema Julijanskom kalendaru, 13 dana kasnije.

U hrišćanstvu se veruje da je Hristovo rođenje donelo svetlost istine ljudskom rodu i da je tim događajem ispunjeno starozavetno proročanstvo o rođenju Spasitelja. Jaslama, u kojima je simbolično predstavljena scena rođenja sa Bogomladencem, Marijom i Josifim, klanjaju se na Božić vernici u katoličkim crkvama i drugim crkvama zapadnog obreda.

Božić na Kosmetu

U Prištinskoj katedrali Majka Tereza jutros je služena misa povodom katoličkog Božića, uz poruke mira i razumevanja među ljudima. Biskup Dod Đerđi pozvao je na sinoćnoj misi ljude da više liče na majku Terezu i dodao da je "najveći i najbolji poklon od Boga za Božić" odluka pape Franje da se majka Tereza sledeće godine proglasi svecem.

"Ukoliko bi svi ljudi samo malo ličili na majku Terezu, na Kosovu bi bilo mnogo ljubavi, građanske odgovornosti, razumevanja među đudima, jednakosti i međusobnog poštovanja. Tada naši mladići i devojke ne bi otvorili srca za mržnju i ne bi išli u tuđe ratove", rekao je on. Đerđi je kritikovao institucije, politčke partije i lidere i istakao da se gradjani ne osećaju dobro kada vide koliko se zloupotrebljava sloboda i kako se loše gradi mir logikom sukoba.

"Vidimo da odgovorni političke zajednice u njihovom takmičenju da uzmu ili odbrane vlast gaze kodove ukupnih odnosa. Ovaj način ponašanja je prevazišao granice demokratije, koristeći se neprihvatljivim oblicima u korišćenju prava na suprostavljanje", rekao je Đerđi. On je bio kritičan i prema vladi navodeći da korišćenje "mišića pre snage razuma" nepotrebno jača vlast i mogućnost onih koji imaju pravo da je koriste.