KAKO JE IZABRAN MLADEN NENADIĆ: Sve kontroverze u vezi izbora novog specijalnog tužioca

Advokat Mladen Nenadić je prošlog ponedeljka dobio 139 glasova poslanika u Skupštini Srbije i tako postao novi tužilac za organizovani kriminal. Nejasno je kojim kriterijumima su se poslanici vodili kad su ga birali

Advokat Nenadić je prošlog ponedeljka dobio 139 glasova poslanika u Skupštini Srbije i tako postao novi tužilac za organizovani kriminal. Nakon glasanja je usledio i veliki aplauz u skupštini, kao i čestitke predsednice skupštine Maje Gojković.

Nejasno je kojim kriterijumima su se poslanici vodili kad su ga birali. Čovek o kome se gotovo ništa ne zna u javnosti, čak ni kako izgleda, poslanike nije mogao da očara velikim uspesima u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Nenadić je radio kao policajac, zatim kao tužilac u Čačku, a onda je postao advokat i zastupao optužene za krivična dela. Poslanici teško da su bili impresionirani njegovim šturim programom od četiri strane u kojem je naveo čime će se baviti kada postane tužilac.

Izgledalo je da su poslanici izveli još jedno političko kadriranje, a ne dovođenje profesionalca koji će osnažiti tužilaštvo.

U javnosti se mesecina govorilo o tome da je vreme dosadašnjeg tužioca Miljka Radisavljevića isteklo. Za vreme njegovog mandata vođeni su ključni slučajevi u Srbiji, poput suđenja Darku Šariću, Miroslavu Miškoviću, Stanku Subotiću i drugim kriminalacima i privrednicima.

Poslednjih meseci se, međutim, Radisavljević potpuno povukao i bio je neizanteresovan za brojna otkrića o korupciji koja su se pojavljivala u javnosti. U slučaju objavljivanja tajnih snimaka sastanaka Ivice Dačića i narko-dilera Rodoljuba Radulovića koje je objavio KRIK, tužilaštvo se do danas nije oglasilo i dopustilo je premijeru Aleksandru Vučiću da presudi da li protiv Dačića ima dokaza ili ne.

Povlačenje u senku nije mnogo pomoglo Radisavljeviću. Provladini tabloidi objavljivali su negativne tekstove o njemu, kreirajući u javnosti sliku o Radisavljeviću kao korumpiranom tužiocu što često u Srbiji predstavlja „pripremanje terena“ za smenu. Optuživali su ga za propuste u radu, da prima novac i pomaže tajkunima. „Informer“ je na dan izbora tužilaca na naslovnoj strani objavio: „Miljko oprostio Miškoviću pljačku C marketa“.

U isto vreme, tužilaštvo je izgubilo blisku saradnju s policijom i obaveštajnom agencijom BIA, koji treba da budu deo istog tima. U jednom trenutku je čak dokumente BIA o čuvenom sastanku na Jelovoj gori koristio advokat Darka Šarića u pokušaju da kompromituje rad tužioca. Fotografija Radisavljevićevog zamenika Saše Ivanića procurila je iz BIA ili policije i objavljena je u pojedinim medijima, što je tužilac doživeo kao ugrožavanje bezbednosti.

Na kraju je Radisavljević u skupštini, uprkos svojoj karijeri i programu, osvojio svega devet glasova. Pojedni mediji, poput portala bliskog kontroverznom biznismenu Stanku Subotiću, objavili su da je odlazak Radisavljevića „velika pobeda pravde u Srbiji“.

S druge strane, sam proces izbora tužioca za organizovani kriminal i kontroverze koje su ga pratile dovele su u pitanje legitimnost izbora.

Sumnjivi test

Prva faza u izboru tužioca bilo je ocenjivanje kandidata.

Radisavljević, u startu najozbiljni kandidat, za dotadašnji rad ocenjen je najvišom ocenom – 50 poena.

Onim kandidatima koji nisu bili tužioci, poput advokata Nenadića, bilo je nemoguće oceniti dotadašnji uspeh, zbog čega su morali da polažu test. Na tom testu Nenadić je osvojio maksimalnih 50 poena, čime se izjednačio sa Radisavljevićem.

Nenadić je, međutim, istovremeno konkurisao za još jedno tužilačko mesto – višeg tužioca u rodnom Čačku. Na testu koji je polagao za ovu poziciju osvojio je svega 30 poena.

Profesorka prava na Univerzitetu „Union“ Vesna Rakić-Vodinelić kaže za KRIK da sumnja u regularnost pisanog dela ispita.

„Trebalo bi da se tu radi o dva različita testa i pri tome onaj za tužioca za organizovani kriminal mora biti bitno teži. Na lakšem testu dobio je svega 30 poena, a 26 poena je bio minimum da se prođe. To je za mene neuobičajeno – da neko kad dobije teže pitanje bude uspešniji nego kad dobije lakše. To se teorijski može desiti, ali se u životu gotovo nikad ne dešava i daje povoda da makar proverimo da li je taj ispit bio sproveden regularno. Jer je ovo ozbiljna indicija da nije“, kaže Rakić-Vodinelić.

Novinari KRIK-a pokušali su zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja da dođu da Nenadićevog testa, ali je Državno veće tužilaca odbilo da dostavi kopiju. Novinari su pozvali i Nenadića, ali nije pristao na razgovor.
Ostali kandidati nisu položili test ili su odsutali.

Advokatica i bivši sudija Gordana Božilović-Petrović rekla je za KRIK da se povukla iz nadmetanja za tužioca za organizovani kriminal jer je sumnjala u regularnost izbora. Ona je u intervjuu, nedelju dana pre izbora, novinarima rekla da pretpostavlja da će Nenadić pobediti.

„Ispostavilo se da test niko nije položio sem jednog kolege. O tome kako je on položio, na koji način – to je diskutabilno pitanje. Morate da pitate Veće tužilaca kako je moguće da nisu položili i ostali koji su konkurisali, već samo jedan kandidat koji će, pretpostavljam, i biti izabran. U tome nisam htela da učestvujem“, rekla je Božilović-Petrović.

Novinari KRIK-a zvali su Veće tužilaca, ali oni nisu želeli da daju komentare dok je izbor bio u toku.

Program na četiri strane

Drugi krug testiranja činilo je predstavljanje programa rada tužilaštva. Kandidati su Veću tužilaca najpre predali program u kojem su opisali kako će unaprediti rad tužilaštva i borbu protiv organizovanog kriminala, a potom ga usmeno izlagali i branili pred komisijom. Pošto nije bilo propisano koliko bi izlaganje trebalo da traje ili koliko bi stranica teksta trebalo napisati, nije najjasnije koji su to kriterijumi bili odlučujući u ovoj fazi.

Novinari KRIK-a došli su do programa koje su kandidati predali.

Radisavljević je predao gotovo 50 stranica teksta, a Nenadić skromne četiri.

Jedan deo programa Radisavljević je posvetio uspesima institucije koju je vodio, navodeći statističke podatke, istrage i imena uhapšenih kriminalaca. Za ubuduće je predložio češću upotrebu prikrivenih islednika u otkrivanju kriminalnih grupa i njihovih veza. Kada je u pitanju visoka korupcija, Radisavljević je istakao da je tužilaštvo za njegovog mandata pokrenulo postupke protiv tri bivša ministra, jednog pomoćnika ministra i dvadesetak aktuelnih i bivših direktora u državnim institucijama i preduzećima.

Nenadić se odlučio za manje formalan, neposredan i samouveren pristup. U njegovom programu deluje kao da očekuje da će biti izabran na to mesto, pa piše, „Čim postanem tužilac za organizovani kriminal…“

Na četiri strane koncizno je naveo koji su potezi koje namerava da sprovede tokom svog mandata: specijalizacija tužilaca za pojedine predmete, njihova obuka, motivisanje najuspešnijih i saradnja sa drugim istražnim organima.
Istakao je kako će on lično da se upozna sa svakim predmetom koji vodi tužilaštvo, kao i da će radije odustati od optužnica ako nema jakih dokaza – da ne bi urušio ugled tužilaštva.

Na usmenom testu i Radisavljević i Nenadić dobili su po maksimalnih 20 poena, čime su se izjednačili u broju bodova. Veće tužilaca ih je zatim, sa ostalim kandidatima, poslalo Vladi Srbije kao predloge. Vlada je listu kandidata prosledila parlamentu da odluči ko će u našoj državi voditi borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Politička odluka

Samom izboru prethodila je višečasovna rasprava u skupštini. Poslanici opozicije tvrdili su da je Vlada, time što je skupštini poslala nekoliko kandidata, htela da sa sebe skine odgovornost za izbor i rad budućeg tužioca. To je uradilo i Veće tužilaca koje Vladi nije htelo da pošalje jednog kandidata.

„Vlada je trebalo da ne prihvati više kandidata od Državnog veća tužilaca, već da od njih traži da predlože jednog. To podrazumeva nezavisnost tužilačkog mesta. Ja bih se zalagao da ne biramo mi (poslanici u Skupštini) već da samo da verifikujemo rešenje Državnog veća“, rekao je Slobodan Homen, poslanik opozicione Socijaldemokratske stranke.

Iako su poslanici vladajuće stranke Nenadića izabrali, nije potpuno jasna njegova veza sa Srpskom naprednom strankom.

Rakić-Vodinelić kaže da se u pravosudnim krugovima spominjalo da je Nenadić blizak sadašnjem direktoru obaveštajne agencije BIA, koji je takođe bivši advokat iz Čačka.

Prema dosupnim informacijama, međutim, ne postoji dokaz o vezi Nenadića i Đorđevića. Novinari nisu uspeli da dobiju komentar od direktora BIA.

„Ukoliko su istinite priče da je novi tužilac zaista u nekim bliskim prijateljskim odnosima sa direktorom BIA to je onda vrlo loše rešenje“, kaže Rakić-Vodinelić. „Izbor nekoga koga kvalifikuje navodno prijateljstvo ili blizak odnos sa nekim ko je na nekom moćnom položaju u državi … u ovakvoj zemlji to ne može biti dobra vest“.

(KRIK)