BEOGRAD - Viđali smo ga u kampovima za migrante, a 2014. u vreme poplava, kao i u svim vanrednim situacijama, bio je jedini čovek kome svi veruju.

Marić je za Sputnjik progovorioo tome koliko je Srbija spremna za teroristička iznenađenja posle dešavanja poslednji meseci u Evropi.

- U okviru Sektora za vanredne situacije imamo ljude koji se time bave, namera je da proširimo njihov delokrug rada, da to bude mnogo primenjivije, obimnije, u pogledu načina funkcionisanja države kada se suoči sa posledicama terorističkih akata. Meni je ta tema jako bliska, time sam se bavio na master studijama. Smatram da je terorizam, uz klimatske promene, ono što će obeležiti godine pred nama. Uprkos tvrdnjama naučnika da će klimatske promene doći za 20 ili 30 godina, ja sam ubeđen da je do toga već došlo. Za te dve pretnje moramo svi ozbiljno da se spremamo.

Povodom rezultata u prošloj 2015. marić kaže da osim dva ozbiljnija požara, a prošle godine nismo imali značajnijih vanrednih situacija.

- Nisam zadovoljan brzinom kojom želimo da napravimo reforme, da uspostavimo sasvim drugačiji oblik organizacije ove službe. To bi bila Direkcija za smanjenje rizika i upravljanje vanrednim situacijama, nezavisno vladino telo. Ta će služba biti dobar osnov za godine pred nama, pod uslovom da postoji kontinuitet u finansiranju. Očekujemo i značajnu pomoć donatora, kaže Marić za Sputnjik.

Marić na pitanje kako političari razumeju kada im govori o tome šta mu je potrebno da završi posao kaže:

- Teško je kada niste u politici, a hoćete da menjate stvari. Čini mi se da sam za ovih jedanaest godina na čelu službe najviše energije potrošio na taj pokušaj, da ljudi koji donose najvažnije odluke u zemlji razumeju značaj svega ovoga, ovakve službe, ovog sistema, pa mi ponekad i vanredne situacije izgledaju kao mnogo jednostavnija stvar. Tu imate problem koji rešavate, to neki put ide vrlo uspešno, neki put teško, ali se reši. Ovo je mnogo teže i kompleksnije, ubediti političku elitu da je ovo važno i da mora da se menja nabolje. Pa eto, promenljivog sam uspeha u tome, ali čini mi se da smo sada nadomak cilja. Iskreno verujem da ćemo početkom godine dobiti Direkciju, naglašava Marić.

Načelnik Sektora za vanredne situacije posebno ističe saradnju sa Srpsko-ruski humanitarnim centrom ističući posebno njihovu brzinu s kojom su ruski spasioci stigli u Srbiju, u Obrenovac.

- To je samo jedan od primera te saradnje, da ne pričamo o donacijama koje smo samo prošle godine dobili kroz vatrogasna vozila, specijalne robote. Pre nekoliko dana je bio veliki požar u magacinu municije u Lipovici, u bazi protivterorističke jedinice, prvi put je upotrebljen ruski robot za gašenje požara, ljude nismo mogli da približimo mestu gašenja, pokazao se fantastično. To su stvari koje ne treba da se zaborave, o kojima treba stalno pričati. Zaista sarađujemo kao iskreni partneri, na obostrano zadovoljstvo, dodaje Marić i dodajte da se srpski spasioci naučili dosta od kolega iz Rusije.

- Naučili smo da mora da postoji sistem, da ne možete da imate samo delove sistema i da očekujete da to bude uspešno. Jako mi je drago da ta saradnja ide uzlaznom linijom. I Univerziteti sarađuju, to je jako važno za budućnost naše službe. U krajnjoj liniji, deca koja završe fakultete u Srbiji, a žele da se bave ovim poslom, imaće možda priliku da se školuju i u Rusiji i budu mnogo kvalitetniji, ističe direktor Sektora za vanredne situacije.

Povodom uvođenja edukacije u škole kako se ponašati u slučaju vanredne situacije Marić za Sputnijk kaže:

— Na pragu smo šeste godine kako pokušavamo da to implementiramo u Srbiji. Taj nedostatak u obrazovnom sistemu po meni je tragičan za građane Srbije, za decu pre svega. Konačno postoji radna grupa koja vrlo ozbiljno radi na tome da, nadam se od jeseni, pored toga što će učiti da postoje reke i planine, deca uče i kako da se sačuvaju od požara, poplava i drugih vanrednih situacija, kaže on.

(Sputnjik)