Najradosniji praznik
BOŽIĆ U DOMU ZA STARE: Čitaćemo poeziju uz svečanu večeru
Sve prostorije su uredili, izabraće jednog koji će biti položajnik i slaviće kao porodica
BEOGRAD - Hodnici doma, vrata i prozori ukrašeni su svetiljkama i šarenim trakama - pravo praznično raspoloženje vlada u Domu za stara lica na Voždovcu.
Stanari ove ustanove dočekali su nas s radošću što će imati prilike da s nama podele uspomene na to kako su davnih godina proslavljali najradosniji hrišćanski praznik. Od njih 270, neki će Božić proslaviti s porodicom, ali većina će ostati u domu. Svake godine izaberu položajnika, pripreme večeru, nakon koje slede svečarski govori, čitanje poezije... Uživaju kao jedna velika familija.
Živana Damjanović (82), bivša profesorka književnosti i ruskog jezika, u domu je petnaest godina. Smatra da je Božić praznik koji spaja ljude i održava veru. Nekad ga je slavila sa dve porodice, pošto je u desetoj godini usvojena.
Odvojena od roditelja
- Rasla sam u seoskoj sredini, Levaču. Tu sam doživela onaj pravi, autentični doček Božića. Pamtim to i danas, kao da gledam uživo. Dugo se pripremalo za badnje veče, majka je mesila posnu česnicu, delila je na delove, koje bi osam puta prekrstila. Okupljali smo se oko vatrišta, to je bio svečani trenutak uz porodičnu večeru. Slavili smo kao da se tog dana Hrist zaista rađa.
Baka Živana kaže da praznik uvek emotivno prihvata i da joj je u domu lepo.
Muž komunista
- Smatram da me verovanje održalo onakvom kakva sam i hvala Bogu na tome. Imala sam sreće što me je u desetoj godini u Beogradu usvojila ćerka sveštenika. Roditelji su morali da me daju na usvajanje jer nisu imali novca da me školuju. Pomajka mi je produžila negovanje vere. Na Božić sam odlazila u poštu i zvala moju pravu porodicu da im poželim sreću. To su bili veoma emotivni razgovori.
Stanislava Nedeljković Puzigaća (80), akademska slikarka iz Beograda, godinu dana je u domu. - Spremićemo svečanu večeru i čitaćemo poeziju. Iz detinjstva najviše pamtim Badnji dan, naročito kad se slama stavljala pod sto i kada smo bacali orahe, kukuruz i bombone. Moja majka je bila pobožna i veoma je cenila običaje. Kad je preminula, kao da je sve to na neki način iščezlo. Muž mi je bio komunista i nije prihvatao Božić. Nisam ni smela da mu kažem da želim da ga slavim, ali decu sam naučila da ga poštuju i obeležavaju.
M. Branković
Stanari ove ustanove dočekali su nas s radošću što će imati prilike da s nama podele uspomene na to kako su davnih godina proslavljali najradosniji hrišćanski praznik. Od njih 270, neki će Božić proslaviti s porodicom, ali većina će ostati u domu. Svake godine izaberu položajnika, pripreme večeru, nakon koje slede svečarski govori, čitanje poezije... Uživaju kao jedna velika familija.
Živana Damjanović (82), bivša profesorka književnosti i ruskog jezika, u domu je petnaest godina. Smatra da je Božić praznik koji spaja ljude i održava veru. Nekad ga je slavila sa dve porodice, pošto je u desetoj godini usvojena.
Odvojena od roditelja
- Rasla sam u seoskoj sredini, Levaču. Tu sam doživela onaj pravi, autentični doček Božića. Pamtim to i danas, kao da gledam uživo. Dugo se pripremalo za badnje veče, majka je mesila posnu česnicu, delila je na delove, koje bi osam puta prekrstila. Okupljali smo se oko vatrišta, to je bio svečani trenutak uz porodičnu večeru. Slavili smo kao da se tog dana Hrist zaista rađa.
Baka Živana kaže da praznik uvek emotivno prihvata i da joj je u domu lepo.
Muž komunista
- Smatram da me verovanje održalo onakvom kakva sam i hvala Bogu na tome. Imala sam sreće što me je u desetoj godini u Beogradu usvojila ćerka sveštenika. Roditelji su morali da me daju na usvajanje jer nisu imali novca da me školuju. Pomajka mi je produžila negovanje vere. Na Božić sam odlazila u poštu i zvala moju pravu porodicu da im poželim sreću. To su bili veoma emotivni razgovori.
Stanislava Nedeljković Puzigaća (80), akademska slikarka iz Beograda, godinu dana je u domu. - Spremićemo svečanu večeru i čitaćemo poeziju. Iz detinjstva najviše pamtim Badnji dan, naročito kad se slama stavljala pod sto i kada smo bacali orahe, kukuruz i bombone. Moja majka je bila pobožna i veoma je cenila običaje. Kad je preminula, kao da je sve to na neki način iščezlo. Muž mi je bio komunista i nije prihvatao Božić. Nisam ni smela da mu kažem da želim da ga slavim, ali decu sam naučila da ga poštuju i obeležavaju.
M. Branković
Milorad Pantović (86)
KRIŠOM SAM SLAVIO
Milorad Pantović (86), elektroničar, priseća se kako se u vreme komunizma krio i slavio Božić.
- U vreme komunizma pevao sam u crkvenom horu Saborne crkve, nekoliko puta sam bio na saslušanju zbog toga, bio sam im sumnjiv. Tada sam slavio s nekoliko prijatelja kod jednog druga, dolazili smo jedan po jedan da nas ne primete. Tiho smo pevušili crkvene pesme. Kad sam se oženio i vratio iz vojske, obeležavali smo i slavili veoma lepo, i trudio sam se da sve to prenesem na sina - ističe Milorad.
VUČIĆ RAME UZ RAME SA SVETSKIM LIDERIMA: Predsednik na Samitu Evropske političke zajednice o ozbiljnim izazovima i sukobima sa kojima se suočava ceo svet (FOTO)