Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kad se Isus rodio

BEOGRAD - Srpska pravoslavna crkva obeležava danas Badnji dan.

Badnji dan je uvek 6. januara i prethodi najradosnijem hrišćanskom prazniku Roždestvu Isusa Hrista - Božiću.

Badnji dan je dobio naziv po badnjaku, jer se tog dana seče badnjak i unosi u kuću. Sa ovim danom već počinje božićno slavlje.

Ujutro rano, u zoru, pucanjem iz pušaka i prangija objavljuje se polazak u šumu po badnjak. Istovremeno domaćice počinju da pripremaju pečenicu, mese kolače, i uopšte pripremaju božićnu trpezu.

SIMBOLIKA BADNJAKA

Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se ujutro donese pred kuću. U kuću se unosi na Badnje veče, zajedno sa slamom i pečenicom.

Badnjak simbolički predstavlja ono drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini kad se Isus rodio.

Badnjak nagoveštava i drvo Krsta Hristovog.

BADNJE VEČE

Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić.

Na Badnje veče prilikom unošenja badnjaka, slame i pečenice u kuću, a to rade muški članovi porodice, domaćica i ženska deca posipaju badnjak pšenicom, orasima, bombonama i drugim sitnim poklonima.

Takođe se po kući posipa i slama, koja simbolizuje onu slamu na kojoj se Hristos rodio.

Prilikom posipanja poklona, deca se saginju pijučući kao pilići i skupljaju darove. Badnja večera je strogo posna i za ovu priliku se najčešće priprema prebranac i riba.