Više od 160.000 ljudi ne zna da čita i piše, a mnogi nisu u stanju da shvate ono što pročitaju, upozorava lingvista Vlada Đukanović. Ministarstvo prosvete ne čini ništa po tom pitanju

BEOGRAD - Čuvajmo srpski jezik jer on nema nikog drugog osim nas, govorio je legendarni Duško Radović.

A mi ne samo da jezik ne čuvamo već nam je i 90 odsto naroda polupismeno, što znači da nije u stanju da razume ono što pročita ili napiše! Na ovu poražavajuću činjenicu ukazuje čuveni lingvista Vlada Đukanović, koji kaže da je pismenost u Srbiji ostala na istom nivou kao pedesetih ili šezdesetih godina prošlog veka.

Elementarna pismenost

- Sada je polupismenost naroda vidljivija zahvaljujući mnoštvu medija i izveštavanju o ovom problemu, ali, verujte mi, ništa se tu nije promenilo u odnosu na sredinu prošlog veka. Čak nam je i shvatanje pismenosti ostalo isto. Tako se ovde i dalje smatra da čovek poseduje elementarnu pismenost ako zna da napiše svih 30 slova azbuke i da ih pročita, iako možda ne zna da popuni uplatnicu u pošti ili da upali računar - priča Đukanović.

Međutim, čak i da se zadržimo na nivou elementarne pismenosti, opet ćemo doći do stravičnog podatka - da u Srbiji ne zna da čita i piše više od 160.000 ljudi. Toliko njih, naime, prema poslednjem popisu nema ni dan škole.
- A tu su i oni koji sriču dok čitaju, oni koji mogu da pročitaju napisano, ali ne i da prepričaju ono što su pročitali, oni koji ne umeju da pročitaju sopstveni rukopis... U divljem prostoru polupismenosti je oko 90 odsto ljudi - upozorava Đukanović.

Ne čita se

On dodaje da čak i većina studenata ima problem da sastavi 10 smislenih rečenica.
- Ne postoji red u mislima, pa nema ni reda u rečenicama. Ja uvek kažem neka pogreše gramatiku, samo neka ono što napišu ima smisla i neka razumeju ono što pročitaju - ističe čuveni lingvista.Jedan od glavnih razloga masovne polupismenosti jeste to što ljudi sve manje čitaju, a znanje o srpskom jeziku mladi stiču uglavnom samo u osnovnoj školi.
- Generacije studenata koje dolaze slabije su pismene. Manje čitaju, i to se održava i na njihov rečnik, ali i na njihovu elementarnu pismenost. Većina njih čak ni u kući nema pravopis ili rečnik srpskog jezika - zaključuje Aleksandar Milanović, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.

U Ministarstvu prosvete nisu želeli da komentarišu ove poražavajuće podatke, kao ni to da li će učiniti nešto po tom pitanju.

Da nije tragično...
NIKO NE KUPUJE PRAVOPIS

O našoj slaboj pismenosti svedoči i to da je sve manje domaćinstava koja u svojoj biblioteci imaju srpski pravopis ili gramatiku.
- Pravopis Matice srpske se od 2010. štampao u 5.000 primeraka godišnje. Neka se svih 5.000 godišnje prodavalo, to znači da ga sad u svojoj kući ima 25.000 ljudi, a u Srbiji živi sedam miliona stanovnika - kaže Vlada Ðukanović.

Najčešći primeri nepismenosti

Neznam, neželim, nemogu
Ne se piše odvojeno od glagola, pa je pravilno ne znam, ne želim, ne mogu. Izuzetak su negacije nisam, neću, nemoj i nemam.

Jer si čuo za to?
Jer je veznik koji se može koristiti umesto „zato što“ ili „zbog toga“, dok se u upitnom obliku koristi je l‘ ili je li.

Izvinuo sam joj se
Grana od drveta se može izvinuti, a čovek se za grešku može samo izviniti.

Doćiću
U futuru I pomoćni glagol se piše odvojeno od glagola na -ći i ispred i iza infinitiva: ja ću doći i doći ću, ti ćeš doći i doći ćeš...

Ustvari
Ustaljeni priloški izrazi pišu se odvojeno: u stvari, u suštini, u pamet, u stopu, u susret, u korak.

Čitaoc
Nominativ jednine reči čitaoc glasi čitalac, kao što je i genitiv množine čitalaca.

Paprike punjene sa sirom
Pravilno je paprike punjene sirom. Isto kao što putujete kolima, a ne „sa kolima“ i vozite se autobusom, a ne „sa autobusom“.

Reagovanja

Zoran Babić, poslanik SNS
Nije moja tema

Ne može, to nije moja tema, ne bavim se time, tako da to ne mogu i neću da komentarišem. Hvala, prijatno.


Dejan Stojiljković, pisac
I vladari nepismeni

Ne verujem da je baš 90 odsto naroda polupismeno. Ipak, treba da imamo u vidu i da smo pre 100 i nešto godina imali vladara Miloša Obrenovića, koji je bio nepismen, ali koji je i stvorio mnogo više nego neki s visokim školama.

Milica Mihajlović, glumica
Niko više ne čita

Ljudi više ne čitaju. Sve se prilagodilo SMS i Fejsbuk porukama, skraćenicama, anglicizmima... Kao veliki zaljubljenik u jezik i đak Filološke gimnazije, mislim da je to poražavajuće.

Sanda Rašković Ivić, predsednica DSS
Decu vratiti knjizi

To je ozbiljan problem. Došlo je do amerikanizacije kulture. Deca danas čitaju „Rat i mir“ u skraćenom izdanju, prepričan na 15 strana, a komunikacija im se svodi na mobilne telefone i skraćenice. Mislim da decu treba vratiti knjizi i čitanju.