ČEKAMO BOGOJAVLJENSKU NOĆ: Kada se otvore nebesa, zamislite želju i desiće se čuda...

Osećajući da je pred njim Mesija, Sveti Jovan dočeka Isusa rečima: "Ti treba mene da krstiš, a ti dolaziš meni da ja tebe krstim". Isus mu na to odgovori: "Ostavi sad to, jer nam treba ispuniti svaku pravdu".
Posle tih reči Sin Božji uđe u Jordan. Tada se nad njim otvori nebo i Duh Sveti siđe na Isusa u vidu goluba. Istovremeno se sa neba čuo glas Boga Oca koji je rekao: "Ovo je Sin moj ljubljeni. On je po mojoj volji".

Tako se, pri Isusovom krštenju, Bog javio u tri ličnosti - Bog Otac je govorio sa neba, Bog Sin se krstio u Jordanu, a Bog Duh Sveti je, u vidu goluba, sišao sa neba nad Hristovu glavu.Taj trenutak predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Događaj objavljivanja Bogočoveka, navodi se u svetim knjigama, slavi se kao Bogojavljanje.

Takođe, Crkva je ustanovila Svetu tajnu krštenja za svako ljudsko biće. Krštenjem se postaje član Hristove crkve i duša se čisti od svakog greha. Na Krstovdan (uoči Bogojavljenja), kao i na sam praznik, posle liturgije, vrši se veliko osvećenje vode u hramu ili u porti hrama. Ta voda se uzima i nosi kući. Čuva se kao čudotvorna sveta dragocenost. Nikada se ne kvari. Njom se kropi kuća radi osvećenja i zaštite od demona i ostalih nečistih sila. Pije se tokom cele godine radi isceljenja i zaštite od svih bolesti, očišćenja od zlih strasti i radi oproštaja grehova, očišćenja duše i tela.

Bogojavljensku vodicu nekada su pile trudnice da bi se "otvorile kao nebo na Bogojavljenje" pa da se lako porode. Ta se voda sipa i u bunar da se pročisti ako u njega padne kakva životinja. U stara vremena osvećena vodica davala se bolesnicima koji nisu mogli da odu u crkvu na pričest.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima "Hristos se javi" a otpozdravljaju sa "Vaistinu se javi".
Nekada se smatralo da su dani pogodni za venčanja počinjali od Bogojavljenja.

Od Božića do Bogojavljenja mrsni su dani; mrsi se i sredom i petkom, ali se dan uoči Bogojavljenja, na Krstovdan, posti ma koji dan bio. Dani od Božića do Bogojavljenja u narodu se zovu "nekršteni". Veruje se da se, u gluvo doba, uoči Bogojavljenja, na tren otvara nebo, da se krste (ukrštaju) vetrovi što duvaju zimi s onima što duvaju leti i da sva voda postaje sveta. Ko se tada zatekne na otvorenom i to vidi može od Boga da zatraži ispunjenje jedne želje.

Srbi su obnovlili stari običaj da se u reku baci krst, a mladići se takmiče da do njega stignu i prvi ga uhvate.

Osim ovog, prema mišljenju mnogih najlepšeg običaja za Bogojavljenje, ovaj praznik karakteriše i veliki broj drugih verovanja preteklih iz davnina. Veruje se da će neudate devojke, ukoliko stave ogledalce pod jastuk 18. januara uveče sanjati muškarca za koga će se udati.

Takođe, u pojedinim krajevima mlade devojke mese po četiri loptice od testa. U tri stave papirić sa imenima svojih simpatija, a jedan ostave prazan. Zatim se te loptice ubace u ključalu vodu i koja prva izbije na površinu, ona nosi papirić sa imenom ljubavi te devojke. Ukoliko je isplivala prazna loptica, znači da devojka još nije upoznala svog suđenog.

Verovalo se i da vreme na Bogojavljenje predskazuje kakvo će vreme biti cele godine. Ako bude jak mraz ili pada sneg, godina će biti rodna. Ako pak, bude vedro, biće sušna godina. Ukoliko 19. januar bude kišovit, cele godine će biti dosta padavina i poplava.

Na ovaj dan se osvećuje voda za koju se veruje da je lekovita i čudotvorna i naziva se bogojavljanska voda. Nju vernici nose kućama njome krope svoje domove i čuvaju je kao lek tokom cele godine.

epk/novine/family