Rekord čitanosti svih vremena oborio je tekst "Pismo premijeru", koji je napisala književnica i blogerka Milijana Barjaktarević

Pola Srbije, tokom poslednja 24 sata pročitalo je tekst "PISMO VUČIĆU KOJE JE UZDRMALO SRBIJU: Dragi Aleksandre, idem tamo gde se vrednuje poštenje!"! Sa tri miliona otvaranja reč je o jednom od najčitanijih tekstova ikada, na portalu Kurira! Smisao vrednovanja rada, poštenja, obrazovanja, reda i zakona... O tome je pisala Milijana Barjaktarević, blogerka i autorka knjige "Pisanje uz vetar", koja je poručila premijeru Srbije da ona ovde nema šta da traži i da ide "tamo", gde se sve to ceni. Milioni Srba su se prepoznali.

Test Milijane Barjaktarević ponavljamo u celini.

"E pa dragi Aleksandre, došao je i taj trenutak, pa reko' da te obavestim, da odlazim iz zemlje. Prvo On, pa ja, pa deca. Kako to obično biva... Ne znam koliko ti je važno gde idemo ali će to svakako biti zemlja u kojoj se vrednuje rad, ceni poštenje, drži do obrazovanja i u kojoj ima reda i zakona", počela je svoje pismo Milijana.
Kako dalje navodi, oni nisu više izdržali, svako po 44 godine, vaspitani na pionirskoj zapovesti, u duhu Božjih zapovesti, odrasli na srpskim rekama, planinama, istoriji i običajima, nisu se snašli.

"Mislili smo da ne moramo da budemo partijski ljudi da bismo mogli da preživimo. Mislili smo da ne moramo da dajemo reket da nas ne bi opelješio svaki ljigavi inspektor. Mislili smo da ćemo poštenim radom sa dve plate moći da hranimo decu. Nismo mislili da ćemo čekati sniženja u seknd-hend šopovima da se obučemo", nastavlja Milijana.

Kako kaže, nisu mislili da će stručnim usavršavanjem kupovati hranu na odloženo, dok im na kraj pameti nije bilo da će diplome moći da se kupe.

"Ni na kraj pameti da nećemo moći da pozivamo ljude u goste jer nećemo imati čime da ih dočekamo. Ni u ludilu nismo mislili da treba da pijemo antidepresive da bi nam život bio podnošljiviji. A kamoli da treba da se svađamo i rastajemo zbog para. Zašto, ako se zbog para nismo ni uzeli?", pita se Milijana.

Niz pitanja se nastavlja i zašto još jedna srpska porodica da ode u beli svet, kada su im pradede rođene ovde, radili ovde, ginuli i nadali se, pita se ona.

"Zašto, dragi Aleksandre, da u ovim godinama idemo na kurs stranog jezika, kad volimo svoj? Zašto da rasplačem majku i da joj obećam da ćemo se viđati na skajpu? Zašto bre da ne miriše behar ovaj meni, sarma i pečena roga? Molim te samo da mi kažeš zašto, jer zaslužujem od tebe bar toliko, jer nikad ni žvaku ukrala nisam, jer čitam srpske pisce, slušam srpske pesme, jedem srpsku hranu, volim srpske slikare i naučnike. I molim te samo još, ako možeš, da mi objasniš kako onda to, od mene, srpske unuke, ćerke i majke, da moja deca jedva čekaju da odu odavde?", pita se blogerka.

E pa dragi Aleksandre, došao je i taj trenutak, pa reko da te obavestim, da odlazim iz zemlje. Prvo On, pa ja, pa deca....

Posted by PiSanje uz vetar on Monday, January 18, 2016



Pročitajte neke od najbolje ocenjenih komentara na portalu Kurira.

Maja: Čitam i plačem, osećam se isto kao Milijana, valjda zato šti imam 44 godine kao i ona. Samo ja nemam snage da odem u nepoznato nego trpim najgore do sada. Bravo za hrabrost i ikrenost!

Vračarac: Na sva ova i još mnogo pitanja Vučić je davao odgovore i prodavao demagogiju dok i sam nije počeo da veruje svoje laži, za šta postoji neka F dijagnoza. Priča se da mu je brat Alek kupio Franš i neke druge vidjenije lokale, nema on vremena za realne probleme obespravljenih gradjana koji gledaju kako im se ispred nosa botage bizmismeni sa kupljenim diplomama. Kažu kad može Toma što nebi i mi. Mirjani i njenoj porodici želim sreću i blagostanje tamo gde idu.

Dobrivoje Sević: Ovu vlast ne pogadjaju reci obicnih ljudi... Oni su se otudjili od naroda... Sve je ovde beznadezno...

Tina: Узбуркали се ботови, раде 'пуном паром'..Ако, ако, мора да се заради за сендвич и сокић..Милијана, где год да одете, желим Вам сву срећу и живот достојан човека.

Maja: Svaka cast za brutalnu iskrenost. I za hrabrost. Zelim Vam srecu u daljoj potraznji mira i pravde. Ovde od trazenja pravde mozemo samo da dobijemo dijagnozu, pilule, pa ko se bolje snadje. Ovo je kavez pun ranjenih zveri koji traze svoj mir itekako podloznih da ubijaju jedni druge.

Siniša: Pozdrav iz Austrije. I ja sam isto sanjao I razmisljao kao I ova zena koja je ovo napisala Ali Sam pre 12 godina shvatio da od boljeg zivota nema nista pa sam sada tu gde jesam i mogu reci da sam zadovoljan. ima nasa drzava jos uvek sanse da bude dobro i moze ali ovi nasi politicari to nezele. verujtemi svi su isti. i ovi i oni pre njih i ovi koji ce doci. pozdrav od TITOVOG pionira. kod njega je se moglo nesto i nauciti.