BEOGRAD/SKOPLJE - Povodom migrantske krize koja traje već mesecima, sve više posla imaju policajci koji ih dočekuju na granicama. U žižu javnosti dospeli su i katastrofalni uslovi u kojima rade, kao i sve veći broj tužbi za neisplaćene zarade, uglavnom za prekovremeni rad.

Miodrag Antonić, član rukovodstva sindikata i jedan od pripadnika policije koji tuže Srbiju, kaže da je on subvencionisao državu ne samo besplatnim radom nego i korišćenjem lične imovine za obavljanje posla, ali za to nije pokušavao da podnese tužbu.

Sa ovim 48-godišnjakom smo se sastali u Loznici, sa zavišću je pokazao zgradu gradske sudnice.

„Pogledajte kako to izleda“, rekao je. „Unutra je sve novo – liftovi, nameštaj. A naša stanica se raspada. Donosimo radne stolove i kompjutere od kuće.“

U Policijskom sindikatu Srbije, jednom od najvećih sindikata u zemlji, Antonić je nadležan za sudske postupke u kojima učestvuju policajci. Požalio nam se se da su policajci potcenjeni.
policija-gej-parada.jpg
Nebojsa Mandic 

„Nekim delovima naše zaštitne opreme rok upotrebe je istekao pre osam godina. Izlazimo na intervencije i molimo se bogu da niko ne puca na nas“, kaže on. „U ozbiljnim zemljama policija je isntitucija koja se poštuje.“

Antonić je već pet godina je okupiran sudskom bitkom za 1.250 evra koje mu država duguje za prekovremeni rad.

„Moj posao je da služim zemlji, da štitim zakon i održavam red, a država nas tretira kao građane drugog reda“, kaže ovaj predstavnik sindikata.

Policajci iz drugih delova Srbije pokretali su tužbe i dobijali sudske odluke u svoju korist, ali to nije bio slučaj sa Antonićem i hiljadama drugih policajaca.

„Osećamo se kao pijanci koji se teturaju po sobi i traže izlaz, a sva vrata su zaključana. Osećamo se diskriminisano“, kaže on.

Pošto ne postoji zvanična statistika, sindikat može dati samo procenu broja oštećenih policajaca i iznosa duga, za koji tvrde da se meri milionima evra.

Tačan broj pripadnika policije u zemlji drži se u tajnosti iz razloga bezbednosti, kao i Pravilnik o unutrašnjoj oprganizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu unutrašnjih poslova, najvećem poslodavcu u Srbiji sa 45.000 zaposlenih.

Policijski sindikat tvrdi da se posle birokratskih izmena od pre nekoliko godina pokazalo da država ne plaća prekovremeni rad još od 2003. i sve isplate obračunava na osnovu zamišljenog broja od 174 sati rada mesečno. Problem je otkriven na osnovu razlika između naknada za noćni i dnevni rad.

Poseban slučaj je prestonica Beograd, gde sudije upoređuju plate policajaca s platama zaposlenih u drugim ministarstvima i na osnovu toga donose odluku.

„Daktilografkinja koja provodi osam sati u policijskoj stanici ne može zarađivati isto kao ja koji svakodnevno rizikujem život“, kaže Antonić.

Problem je dodatno zakomplikovan zakonom iz 2006. godine koji propisuje da se sporovi između državnih službenika i države rešavaju u upravnom postupku i ne mogu se voditi pred sudom.

Neki sudovi se pridržavaju te odredbe, drugi je zanemaruju. Neki slučajevi su prebacivani između različitih sudova i upravnih organa i po 15 puta, kaže stručnjak za radno pravo Velisav Marković.

Advokati koji zastupaju policajce optužuju sudove da namerno otežu postupke za prekovremeni rad i smatraju da nije fer to što njihovi klijenti moraju da plaćaju sudske takse unapred. Čak i ako pobede, isplata se često odlaže zbog sudske revizije iznosa naknade.

"To je cirkus. Napravili su sitem koji jasno poručuje – ne pokušavajte da se sudite s državom", kaže Antonić.

(BIRN)