OVO JE JOVAN, SVEŠTENIK SA 18 DECE Ćerka mi je umrla na rukama, a Bog je čudom oživeo!

Otac Jovan Osjak neobičan je po mnogo čemu - gradi kuće, sadi drveće i sa svojom popadijom rađa decu. Ima ih 18 - 8 dečaka (Ivan, Aleksej, Jevgenije, Aleksandar, Vladimir, Grigorije, Sergej i Serafim) i 10 devojčica (Olga, Jelena, Marija, Tatjana, Ana, Nadežda, Evdokija, Darija, Ksenija, koja je tragično izgubila život, i Anastasija).

Pre ženidbe i pre nego što je postao sveštenik, dok je služio vojsku u ruskoj armiji osposobio se za obućara, mehaničara, vozača, frizera i radio-mehaničara.

- Kad smo popadija i ja započinjali život, ja još nisam bio sveštenik. Bio sam običan dečak, oltarnik u Sabornoj crkvi. Sa samo 25. godina već sam imao petoro dece. Kada su jedno za drugim krenuli da se rađaju, kupili smo kućicu, radili zemlju, gajili pa prodavali voće i cveće, pecali ribu... - seća se otac Jovan.

Međutim, najzanimljivije od svega jeste što je sveštenik Jovan dan uoči požara u kojem mu je izgorela kuća rekao: „Gospode, molim te, pomozi mi, nauči me da gradim. Novca imam, rodilo nam se i peto dete, a nemamo kud sa njim“. Samo dva dana kasnije kuća im je potpuno izgorela, ali na sreću svi su ostali živi i zdravi.

U to vreme kada mu se čitav život okrenuo naglavačke, Jovan još nije bio sveštenik, ali je svim srcem verovao u Boga i molio mu se.

- Dva deteta mogla su da nam umru na intenzivnoj nezi, ali smo se popadija i ja molili, i deca su preživela. Baš u to vreme nadležni episkop mi je predložio da osnujem Svetotrojicku parohiju i nije hteo da čuje moje odbijanje. Dao mi je tri dana da dobro razmislim i baš u to vreme našoj ćerki Jeleni stanje u bolnici se pogoršalo i počela je da se guši. Nosio sam je u naručju, posle sedam meseci borbe za njen život... Mahala je rukama i nogama, prestala je diše i umrla mi je na rukama. U tom času ja sam zamolio Boga da mi je vrati, da je oživi i zavetovao sam mu se da ću učiniti sve da podignem hram... i tada mi je palo na pamet da ćerki dunem svoj dah dunem u usta - priseća se otac Jovan kako je Bog uslišio njegove molbe. Danas je njegova kći Jelena i sama popadija, udata za sveštenika s kojim ima troje dece. Njen sin prvenac nosi ime Jovan, po dedi.

"Ako se dvoumiš da li da se ženiš, onda bolje nemoj"

Jovan kaže da je Bog njega i njegovu porodicu proveo kroz mnoga iskušenja - jedno dete su izgubili, preživeli su tri požara i tri kuće za sobom ostavili u pepelu, dva deteta su im se posle tih požara borila za život, živeli su u ostavi punoj pacova, ali nisu se predali...

A kada ga pitaju šta činiti u današnje vreme kada se mnogi mladi plaše braka, obaveza i dece...
- Ne treba se plašiti... Ali znate da je najvažnije da hiljadu puta merite, a jednom sečete. Ako je muškarac odlučio da se venča sa svojom suprugom, on treba da shvati da je to za ceo život. Ako to nije shvatio, ako se još dvoumi da li da se ženi ili ne, onda mu je bolje da se ne ženi. I žena ako je u dilemi, ne treba da se udaje da ne bi napravila grešku. Samo ako su oboje shvatili da su spremni da budu zajedno do smrti, onda... - kaže otac Jovan da se deca ne planiraju, ona su Božji dar.

(Pravoslavie.ru)