BEOGRAD - Srbija je prema Indeksu rodne ravnopravnosti na zajedničkoj listi sa članicama EU na 22. mestu i na gotovo pola puta ka ostvarivanju rodne ravnopravnosti, saopštio je danas Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE).

Prema Indeksu rodne ravnopravnosti, Srbija je ostvarila rezultat od 40.6 poena od 100, dok je prosek u EU 52,9 poena, navodi se u saopštenju EIGE-a.Indeks rodne ravnopravnosti koji EIGE izrađuje od 2013. godine, prvi put je urađen i za Srbiju, a rezultati su predstavljeni danas na konferenciji u Beogradu.Srbija je po zastupljenosti žena u odlučivanju među 10 najbolje pozicioniranih članica EU, navodi se u saopštenju i dodaje da je uvođenje kvota na parlamentarnim izborima doprinelo većem učešću žena u političkom životu.

Glavni izazovi za Srbiju, kao i većinu članica EU, jeste prevazilaženje tradicionalne podele na muška i ženska zanimanja i stvaranje radnih uslova koji su više prilagođeni porodičnom životu.Indeks rodne ravnopravnosti prati napredak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti i pruža ocenju stanja u četiti domena - rad, novac, znanje, vreme, moć i zdravlje.Srbija je prva zemlja Zapadnog Balkana za koju je izrađen Indeks rodne ravnopravnosti po metodologiji EIGE-a.

Na konferenciji u Beogradu učestvovali su potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, direktorka EIGE-a Virginija Langbak i šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Majkl Devenport.

Srbija na skoro pola puta u ostvarivaju rodne ravnopravnosti

Indeks rodne ravnopravnosti pokazao je da je Srbija na skoro pola puta u ostvarivanju rodne ravnopravnosti u odnosu na evropske standarde, a predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović kaže da je pred Srbijom još posla u oblasti ekonomskog osnaživanja žena i njihovog zapošljavanja.

Prema podacima, u Srbiji su žene ređe zaposlene sa punim radnim vremenom u odnosu na muškarce i njihov ukupni radni vek je kraći nego kod muškaraca. Domen moći pokazuje bolje rezultate, usled kvota u skupštinama i veće zastupljenosti žena u Narodnoj banci, i to je jedini domen u kojem je Srbija rangirana više od polovine država članica EU.

Za domen unakrsne nejednakosti i nasilja indeks bi trebalo dodatno razvijati imajući u vidu ozbiljne probleme u vezi sa pozicijom žena različitih ranjivih grupa kao što su Romkinje, migrantkinje, žene iz ruralnih oblasti, samohrane majke... Dobar učinak, kako je navedeno u izveštaju, primećen je u domenu zdravlja.

Predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, rekla je da je pred Srbijom još posla u oblasti ekonomskog osnaživanja žena i njihovog zapošljavanja. "Rezultati su najbolji u oblasti moći, i ne samo kada je reč o ženama u parlamentu, već i zbog toga što imamo ženu na celu NBS. Kada imate ženu na mestu guvernera, a to se smatra jednom od najmoćnijih institucija, Srbija ima povoljnu poziciju", rekla je Mihajlović. Ona je istakla da se mora raditi na zapošljavanju i ekonomskom osnaživanju žena, jer kad ako one rade jednako kao muškarci i primaju istu platu za isti posao, može se govoriti o rodnoj ravnopravnosti i osnovi privrednog razvoja.

Mihajlović je navela da je ponosna što je Srbija prva zemlja van EU koja koristi u statistici Indeks rodne ravnopravnosti, kao važan indikator koji treba da pokaže gde smo kada je rodna ravnopravnost u pitanju i na čemu još treba da radimo.