DUŠKO KOVAČEVIĆ: Da se raspiše konkurs za nekog uljudnog okupatora da nas dovede u red

Doći ćemo u situaciju da se borimo apsolutno za goli život. I biće kasno za sve političke opcije i obećanja - kaže naš proslavljeni akademik i dramski pisac Duško Kovačević.

"U ovoj najezdi i poplavi užasa nekulture šabački pozorišni festival „Sedam dana proleća“ je pokušaj da se jedan grad, jedna regija sačuvaju bar nedelju dana. Pre 50 godina gledao sam odličnu predstavu „Selo Sekule a u Banatu“ sa odličnom Mirom Banjac i to je jako uticalo na mene. Možda će se nekim mladim ljudima na ovom festivalu dogoditi nešto slično. Mora se mladim ljudima ponuditi nešto drugo naspram svog ovog užasa neukusa i poraza pameti kojim su preplavljeni jer ko krene tim putem užasa neukusa, koliko god da je to postalo mejnstrim, neće završiti dobro."

Kako vi vidite i razumete taj užas neukusa?

"To je vrsta oboljenja. Kad smo se oslobodili stega loših posledica komunizma i cenzure i kad smo se dočepali slobode, mi smo se pre svega zaleteli u javne kuće. Od svih kuća na kojima piše „obrazovanje“, „napredak“, „razvoj“... masovno se potrčalo u javne kuću. Javna kuća je postala simbol našeg zanimanja, javnog života, duhovnog života... Dijagnoza. Ali ni tu nije kraj. Jer u našoj javnoj kući, za razliku od načina na koji ta institucija vekovima funkcioniše, nema reda ni pravila. Te se vrlo često sa nostalgijom setim cenzure."

Ubrzo nam slede izbori?

"Izbori su sad svake dve godine tako da se čovek više i ne seća kad ono beše nije bilo izbora. Sve što sam stariji uveren da, sa ovo pameti koliko mi je preostalo, moram da razmišljam pre svega iz osećanja budućnosti moje dece i unuka, naročito unuka. One koji će izaći u tu političku arenu treba gledati pre svega s obzirom na ono što će da ponude. Uopšte me ne interesuje ko kojoj stranci pripada, nego šta priča. Imam dovoljno iskustva, dovoljno sam prošao sistema, partija, uređenja da znam šta je laž, šta je istina, da razaznam šta nam se priča i poručuje."

A šta nam se priča i poručuje?

"Priče su u principu: "Mi to radimo za vaše dobro. Vi nam ne date da vam pomognemo. I vi ne razumete nas a mi izginusmo zbog vas. Mi patimo zbog vas a vi to nikako nećete da prihvatite i mislite da mi to radimo iz naše koristi. I to nas jako vređa. A to što vi vidite da smo se mi ovajdili i obogatili to nije tačno. Vas vaše oči varaju. Mi se slomismo zbog vas a to što smo usput ućarili, pa to se našlo, onako, živi smo ljudi." E, kad to skloniš, onda možeš eventualno videti s kim imaš posla. Sve ovo govorim, ističem, iz osećanja odgovornosti prema budućim generacijama. Bilo bi dobro da se u predizbornim kampanjama što manje obećava gluposti koje nisu tačne i nisu moguće. Pa mi više nemamo ne godine, nego ni sedmice za bacanje. Doći ćemo u situaciju da se borimo apsolutno za goli život. I biće kasno za sve političke opcije i obećanja. Kad pogledate Srbiju, čovek čudom ne može da se načudi.

Na primer?

"„Zvezdara teatar“ je bio u maloj pomoći oko narodnih kuhinja sad za zimske praznike. Jad i bedu koje sam tamo video i doživeo sreo sam samo još u Danteovom paklu. Pa kako je moguće da država u okviru koje su regije što bi objektivno mogle hraniti trećinu Evrope kao jedno od najaktuelnijih i najalarmantnijih pitanja ima - narodne kuhinje?!
Priča se o spoljnim, o unutrašnjim neprijateljima na sav glas a svaki dan je najmanje jedna žena ubijena i pitanje sigurnih kuća je takođe jedno od najaktuelnijih u Srbiji.

I onda kažete pa daj da se raspiše konkurs za nekog uljudnog okupatora da nas dovede u red. Zato što to ovako kako je civilizacijski služi samo za zaobilaženje. Dominiraju znači siledžije i gladni. A mi životarimo između njih. I usput kad se obrazujemo i opuštamo, onda uključimo rijaliti jer je nemoguće izbeći ga pošto je na svim programima. Tako da ovaj šabački festival dođe ko incident."

(Blic)