Dan bezbednosti na Internetu obeležava se danas u organizaciji evropske Insejf mreže, s ciljem promovisanja sigurnijeg i odgovornijeg korišćenja onlajn tehnologije i mobilnih telefona, posebno kod dece i mladih širom sveta.

Bezbedniji dan na Internetu se ove godine obeležava pod sloganom "Odigraj svoju ulogu za bolji Internet".

Evropski zavod za statistiku Evrostat je, najavljujući ovaj događaj, objavio da je prošle godine jedan od četiri korisnika interneta u Evropskoj uniji (EU) imao problem u pogledu bezbednosti na mreži.

"Udeo korisnika interneta u EU koji su doživeli određene bezbednosne probleme na mreži- poput virusa, zloupotrebe ličnih podataka, finansijskih gubitaka ili pristupa dece veb stranicama sa neprimerenim sadržajem, 2015. godine iznosio je 25 odsto", navodi se u izveštaju, objavljenom na zvaničnom sajtu Evrostata.

Drugim rečima, 75 odsto korisnika nije imalo nikakvih problema. Zbog straha u pogledu bezbednosti na netu, pojedini korisnici mreže u EU izbegavaju da određene aktivnosti obavljaju preko interneta. Tako, gotovo jedan od njih pet lani nije kupovao onlajn (19 odsto), ili nije koristo elektronsko bankarstvo (18 procenata), a 13 odsto nije koristilo bežični internet preko mobilnog uređaja van kuće.

Zemlje u kojima su bezbednosni problemi najčešći su Hrvatska (42 odsto), Mađarska (39), Portugalija (36), Malta (34) i Francuska (33 procenata). Najmanje problema imali su korisnici u Češkoj (10 odsto), Holandiji (11), Slovačkoj (13) i Irskoj (14 odsto), navodi se u istraživanju Evrostata.

Najčešći problem za korisnike interneta u 2015. bili su virusi ili neka druga vrsta kompjuterske infekcije (crv ili trojanski konj), a s tim problemima, koji uzrokuju gubitak podataka i vremena, lani se suočilo 21 odsto korisnika mreže u EU.

Najveći procenat korisnika koji su "zakačili" virus na mreži bio je u Hrvatskoj (41 odsto), zatim u Mađarskoj (36), Portugaliji (33), Francuskoj (29), i Bugarskoj i Malti sa po 28 procenata).

Nasuprot tome, najmanje problema sa zarazom kompjutera, ispod 10 procenata, imali su Holanđani (6,0 odsto), Česi (8,0) i Slovaci (9,0). U poređenju sa 2010. godinom, u svim zemljama, osim u Hrvatskoj, pao je udeo korisnika koji su zbog računara zaraženih virusom ili nekom drugom infekcijom izgubili podatke ili vreme.

Najveći napredak, kada je smanjenje zaraze računara u pitanju, od 2010. do 2015. godine registrovala je Slovačka, koja je taj postotak oborila za 38 procentnih poena - sa 47 odsto u 2010. na 9,0 odsto u 2015, a slede Bugarska (-30 procentnih poena) i Letonija (-24 procentnih poena).

Kada je reč o izbegavanju nekih internet usluga iz sigurnosnih razloga, onlajn kupovinu najviše izbegavaju Rumuni (35 odsto), Šveđani (34), Portugalci (33).

Usluge internet bankarstva zbog straha u pogledu bezbednosti ne koristi 27 odsto Nemaca, 26 odsto Portugalaca i 24 odsto Italijana. Od bežične konekcije na internet van svog doma najviše strahuju Holanđani (22 odsto), Letonci (22) i Španci (20 odsto), navodi se u izveštaju Evrostata.