"Država ima mnogo lica u medijima. Ona je vlasnik, regulator, finansijer, izvor vesti", rekla je Snježana Milivojević, profesorka Fakulteta političkih nauka.
Ne propustite...DruštvoSAVET ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE: Država javnim novcem kontroliše medije
savet-za-borbu-protiv-korupcije-izvestaj-mediji-drzava.jpg

Profesorka Milivojević ukazuje da je izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije pokazao da iako je država izašla iz vlasništva u medijima, ona javnim novcem kroz oglašavanje, marketing, donacije, istraživanja javnog mnjenja... sada finansira privatne medije.

"Država je najveći finansijer na medijskom tržištu. Kroz kupovinu komercijalnog prostora za oglašavanje država godišnje potroši oko 210 miliona evra javnog novca, a čitavo komercijalno tržište oglašavanja vredi 160 miliona evra. To znači da država za oglašavanje daje više od Koka-kole i drugih velikih kompanija", kaže Milivojević.

Savetu za brobu protiv korupcije tražene podatke odbili su da dostave Telekom, Srbijašume, Elektroprivreda Srbije, neki državni organi i agencije... Milivojević kaže da nije problem u tome što neki učesnici izbegavaju saradnju sa Savetom, već je problem u sistemu u celini.

Ona napominje da su mediji u nezavidnoj poziciji i zbog toga što kao prodavci oglasnog prostora ne pregovaraju direktno sa oglašivačima, već sa onima koji preprodaju medijski prostor.

"Sve je problem u našim medijima. Mi se hvalimo kako imamo odličan zakon, a onda smo zapanjeni njegovim dometom jer svi parametri pokazuju da sloboda medija tone. Nije samo stvar u zakonima. Za 25 godina agonije tranzicije izgradili smo haotičan sistem u kojem nema balansa između različitih zakonskih procedura. Jednim zakonima nešto popravljamo, ali se to na drugoj strani ruši", objašnjava Milivojević.

Ona se ne zalaže za potpuni izlazak države iz medija, za koje kaže da su javno dobro, a kao dobar primer navodi Finsku.

"Najveću pomoć medijima u Evropi daje Finska koja ima najveći stepen slobode štampe na svetu", kaže Milivojević i dodaje da ta zemlja ne daje medijima direktno novac već ga ulaže u uslove koji omogućavaju njihov slobodan i nesmetan rad.

Profesorka smatra da mediji u Srbiji više ne služe da nas obaveste šta se dešava u društvu, već da, kako kaže, raspredaju dvorske partijske priče i spletkare.

"I sve nas uvlače u vrtlog u kojem ne možemo da razgovaramo o društvu. I to je posledica medijske neslobode. Stvaranje atmosfere da građani ne mogu da se oslone na medije", rekla je Milivojević.

Haški sud iscrpeo strpljenje

Snježana Milivojević smatra da je strpljenje većine građana iscrpljeno neefikasnim radom Haškog tribunala i činjenicom da posle 15 godina i dalje razgovaramo o sudbini radikala.

"Srbija snosi višestruke posledice zbog rada radikala. Neki bi da se odreknu svoje lične i naše zajedničke prošlosti tako što će okrenuti glavu i neispunjavati obaveze prema Hagu. Trgovanje oko toga da li će biti ustupaka Vojislavu Šešelju u vreme kampanje, ko kome vrši ustupke, dovelo nas je dovde da 2016. i dalje razgovarmao o Šešelju i suđenju u Hagu", rekla je Milivojević za N1.

Prema njenom mišljenju, Haški sud je sakupio obimnu i vrednu dokumentaciju o konfliktu na prostoru bivše SFRJ. Kako kaže, Hag je u Srbiji ingorisan, a u vreme kada su naši građani isporučivani postojao je konsenzus da je dobro da svoj problem upakujemo i pošaljemo daleko da mu sudi međunarodni sud.

(N1)