Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Trifuna.

Sveti Trifun živeo je u trećem veku, a rođen je u Kampsadi, u Frigiji. Roditelji su mu bili vrlo pobožni i tu pobožnost su preneli i na svog sina.

U svom životu bavio se čuvanjem gusaka, ali pošto je bio odan Hristovoj veri, Bog ga je obdario darom čudotvorstva, te je svojim molitvama lečio mnoge bolesnike od raznih bolesti.

Po predanju Sveti Trifun, je između ostalih iscelio i Gordu, ćerku rimskog cara Gordijana, koja je patila od neke teške duševne bolesti, koju nijedan lekar nije mogao da izleči.

Car ga je zbog toga bogato nagradio, ali on je sve svoje darove razdelio siromasima. Za vreme rimskog cara Decija, Trifun je pretrpeo strašno mučenje i na kraju umro.

Srpska pravoslavna crkva, verujući u čudnu moc molitvenog zastupništva svetog mučenika Trifuna, ustanovila je naročiti molitveni čin, koji se vrši sa njivama, baštama ili vinogradima. Sveti Trifun se smatra zaštitnikom poljskih useva.

Postoji verovanje, ako na Trifundan pada sneg ili kiša, bice kišna i rodna godina, ako je vedro, godina ce biti sušna i nerodna. Svetog Trifuna slave i gostioničari, a on je i zaštitnik grada Kotora.

Veruje se da Sveti Trifun štiti lozu od grada i štetočina i da tog dana treba da otpočne rezidba jer kreću voćni sokovi. U nekim krajevima se vezuje za zaštitu od glodara pa postoji običaj otvaranja ormara preko noći.

Postoji verovanje da Trifun na svoj praznik pobode u zemlju ugarak i od tog dana sneg počne da se topi.