DEVENPORT: Srbija nema obavezu da učestvuje u izbegličkim kvotama

Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport izjavio je da aktuelni razgovori u Briselu o reššavanju migrantske krize nisu usmereni ka zatvaranju granica Evropske unije, već ka njihovoj efikasnijoj kontroli.

Devenport je ocenio i da je tokom poslednjih meseci i među zemljama Zapadnog Balkana postignut veći stepen koordinacije i komunikacije u reššavanju ovih izazova.

"Srbija potpuno učestvuje u tome i razume o čemu je reč. A ššto se tiče kvota, kao zemlja kandidat nema obavezu da učestvuje i u tome, ali je premijer Vučić rekao da je Srbija spremna i na to. Međutim, tek u daljim diskusijama će se videti šta bi to konkretno značilo", naveo je Devenport.

Upitan ššta se deššava u procesu evrointegracija Srbije nakon otvaranja prvih poglavlja i da li na tom putu ima novih zastoja, on je kazao da su i danas u Beogradu vođeni razgovori o poglavlju 32, koje se odnosi na efikasniju kontrolu javnih finansija.

"Sad treba da dođe do implementacije svih obaveza kako bi se poboljšala finansijska kontrola. Takođe, i kad je reč o poglavlju 35 o Kosovu i tu treba da dođe do implementacije preuzetih obaveza", istakao je on.

Na pitanje da li je kosovska opozicija u pravu kad tvrdi da su uspeli da sruše dogovor o formiranju ZSO, Devenport je rekao da je to važan deo briselskog dogovora i da će se insistirati na njegovom sprovođenju.

"ZSO jeste vrlo važžan deo obaveza u okviru Briselskog sporazuma i mora da dođe do implementacije tog sporazuma", kategoričan je on.

Poručio je i da obe strane moraju da implementiraju sve što je dogovoreno, te da je to opššti princip pregovora.

"Doššlo je do napretka u nekim važžnim aspektima, a samo kroz dijalog možže da se ostvari i napredak u pogledu ZSO. Jasno je da je to obaveza i da mora da se implementira. I našša je obaveza da na tome insistiramo. Takođe, dalji napredak u dijalogu zavisiće od spremnosti obe strane da idu dalje ovim putem", ukazao je Devenport.

Upitan možže li ipak i u kojoj meri zahtev Hašškog tribunala Srbiji da uhapsi troje radikala, a lidera SRS izruči Tribunalu prilikom izricanja presude, da postane prepreka na putu evrointegracija Srbije, odgovorio je: "Nadam se da neće".

"Saradnja sa međunarodnim sudovima je od velikog značaja i EU je u višše navrata do sada konstatovala da je ta saradnja bila dobra i to na osnovu izveštaja tužžioca Serža Bramerca, što će biti princip i u budućnosti", objasnio je ššef delegacije EU u Srbiji.

On nije žželeo da direktno odgovori na pitanje da li će biti i kakvih reakcija EU ukoliko ipak ne dođe do sporazuma Hašškog tribunala i Srbije koja je zatražžila odlaganje izručenja do okončanja izbornog procesa.

Prema njegovim rečima, radi se o teoretskom i hipotetičkom pitanju. Ukazao je, međutim, da je pitanje ratnih zločina veoma značajno i deo akcionog plana koji podrazumeva imenovanju novog tužžioca za ratne zločine.

On smatra da aktuelna pitanja u saradnji sa Hagom ne bi trebalo da odložže otvaranje novih poglavlja.

"Postoje jošš neki izazovi i prepreke, ali siguran sam da ćemo to moći da prevaziđemo", rekao je Devenport.

On nije žželeo ni da se određuje prema kritikama dela javnosti u Srbiji koja smatra da postoji veliki uticaj politike u izboru tužžilaca, navodeći da je cilj akcionog plana u vezi sa pravosuđem da se izbegne taj politički uticaj ubuduće.

"Ne možžemo da kažžemo da procedura nije bila u skladu sa postojećim zakonima. Srbija, međutim, ima akcioni plan za poglavlje 23 koji je vrlo ambiciozan i predviđa nove procedure u ovim pitanjima", kazao je on.

Devenport je, takođe, odbacio medijske optužžbe na njegov račun, o tome da rušši premijera Srbije Aleksandra Vučića.

"Mi kao delegacija EU imamo samo jedan mandat: da pomognemo Srbiji da ide ššto bržže svojim evropskim putem i podržžavamo sve napore u tom pravcu. I spremni smo da sarađujemo sa svim ljudima u ostvarenju tog cilja", poručio je on.