BEOGRAD - Tačan broj večitih studenata nije poznat, a procene su da ih ima oko 20.000. Međutim, onih koji su bar jednom godišnje posetili fakultet je daleko manje.

Postoje i oni koji su nekada davno upisali fakultet, nikad ga nisu završili, a po starom zakonu nisu ni morali da se pojavljuju na fakultetu da bi zadržali svoj status.

"Ima studenata koji su se upisali još 1992. godine pa do onih koji su se upisali neposredno pre donošenja Zakona o visokom obrazovanju, onog prvog koji je uveo na neki način Bolonju, dakle, koji su upisali 2005. godine. Ima studenata koji studiraju od 11 do 24 godine. Sad, pitanje je koliko aktivno studiraju i takvih je na kragujevačkom univerzitetu ispod 1.000, u ukupnoj strukturi koja je preko 20.000", kaže prorektor Univerziteta u Kragujevcu Petar Veselinović.

U Ministarstvu prosvete ne razmišljaju da još jednom produže rok večitim studentima, i podsećaju da su im izmenama postojećeg zakona već nekoliko puta izlazili u susret.

"Neki studenti koji su već upisali po novom zakonu su izgubili pravo da studiraju zato što je prošlo više od duplo više godina nego što je predviđeno za taj studijski program i na neki način, ukoliko bi se dopustilo prebolonjcima ili soluncima, kako ih neki zovu, da nastave školovanje, to bi bila izvesna diskriminacija ovih studenata koji su već to pravo izgubili", ističe Milovan Šuvakov, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Kako kaže, u novom zakonu neće biti predloga o produžetku tog roka, kao što nije bilo ni u poslednjim izmenama i dopunama zakona u Skupštini.

Tako se neće više dešavati da rektori potpisuju diplome osnovnih studija svojim vršnjacima, što je bio slučaj na Univerzitetu u Beogradu. Alternative za nastavak školovanja ima.
"Mi smo napravili neke mogućnosti da i oni koji nisu završili na vreme ponovo upisuju slične studijske programe i da im se ti ispiti koje su položili računaju i da onda nastave po ovom novom sistemu studiranje", rekla je prorektorka Univerziteta u Beogradu Nada Kovačević.

Ovo je poslednja godina i akademcima koji treba da završe magistarske studije.

Oni koji su magistrirali po starom zakonu i žele da brane doktorsku disertaciju, od neredne akademske godine moći će da upišu treću godinu doktorskih studija i na taj način nastave školovanje.

(RTS)