U Hrvatskoj i dalje traje diskriminacija Srba i Roma, navodi se u godišnjem izveštaju Amnesti internešnala (AI) u kojem se napominje da se prošle godine zemlja borila s problemom velikog broja izbeglica i migranata, ali se vlastima zamera da nisu poklonile dovoljnu pažnju ranjivim osobama.

Proslava vojno-policijske akcije Oluje "u kojoj je 200.000 Srba proterano iz Hrvatske 1995." pojačala je napetosti između srpskih i hrvatskih nacionalista, ocenjuje se u izveštaju u kojem se navodi da je u Vukovaru lokalna vlast donela odluku o uklanjanju ćiriličnih ploča, te da su uvedena posebna plaćanja za dokumente na ćirilici "uprkos tome što su 34 odsto stanovništva Srbi".

Agencija Hina prenosi da je diskriminacija hrvatskih Srba nastavljena u javnom sektoru na području zapošljavanja i vraćanja stanarskih prava.

Isključivanje Roma iz društva i dalje se rašireno, a posebno se vidi u području zapošljavanja i osiguravanja odgovarajućeg stambenog prostora. Amnesti izdvaja i nekoliko pojedinačnih slučajeva pa navodi da je opštinski sud u Splitu, na primer, oslobodio odgovornosti trojicu muškaraca za homofobni napad na šest žena 2012.

Prenosi da su žrtve kazale kako im je policija pretila kad su podnosile prijavu i da nije uhvatila osumnjičene niti istražila slučaj na zadovoljavajući način.

Navodi se i da je u junu osiječki okružni sud potvrdio odluku zagrebačkog općinskog suda da je udruženje Zagreb prajd povredila čast i dostojanstvo bivše zaposlenice HRT time što ju je stavila na popis homofoba 2013.

Kao pozitivno navodi se da je Sabor usvojio zakon koji žrtvama seksualnog nasilja u ratu daje odštetu no dodaje se da Hrvatska još nije donijela sveobuhvatni zakonski okvir koji bi regulisao status svih civilnih žrtava rata i njihovo pravo na odštetu.

Hrvatska nije ratifikovala konvenciju protiv prisilnih nestanaka i nije donela zakon o nestalim osobama pa zbog toga porodice obitelji 1600 nestalih nemaju pravo na odštete, navodi ova međunarodna organizacija.

Prošle godine, prema izveštaju AI, kroz Hrvatsku je prošlo više od 550.000 izbeglica i migranata prema drugim zemljama EU. Od tog broja tek je nekoliko stotina podnelo zahtev za azil.

Vlastima se zamera da nisu izdvojile posebno ranjive pojedince među kojima su maloletne osobe bez pratnje odraslih i i žrtve krijumčara ljudima.