OČAJNA MAJKA IZ BEOGRADA PISALA PREMIJERU: Vučiću, pomozi da vratim decu otetu i odvedenu u Tursku!

BEOGRAD - Beograđanka Slavica Burmazović na svom Fejsbuk profilu objavila je novi apel za pomoć upućen lično predsedniku Vlade Srbije pošto joj je bivši vanbrančni suprug turski državljanin Ejup Jundžu oteo troje dece i odveo ih u Tursku.

Obraćam vam se ovim putem, jer sam iscrpela sve ostale načine da stupim u kontakt sa Vama. Nema vrata na koja nisam kucala, nema institucije kojoj se nisam obratila za pomoć, a molim samo jedno - da mi se vrate moja maloletna deca, koja su oteta i odvedena u Tursku.

205 dana odvojena sam od svoje dve ćerke i sina, koje je otac, turski državljanin, 18. avgusta 2015. odveo u Tursku bez moje saglasnosti i od tada ih nisam videla. 205 dana mi nije jasno kako je turski državljanin uspeo da pređe granicu na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ i izvede ih iz zemlje, sa srpskim pasošima, a da mu niko nije tražio saglasnost drugog roditelja, za koju nam kažu da je obavezna.

APEL OČAJNE BEOGRAĐANKE: Bivši muž mi je oteo 3 dece i odveo ih u Tursku

205 dana moja deca protiv svoje volje žive van svoje zemlje, grada u kome su rođena i provela čitav svoj život, bez majke, školskih drugova, iščupana iz svojih korena. 205 dana oni mole, plaču i preklinju da se vrate u Srbiju, koju njihov otac smatra nepodobnom i državom niskih moralnih vrednosti u kojoj nije moguće odgajati decu.

205 dana obijam pragove institucija države Srbije, moje države i države moje dece u nadi da će se naći način da prava i želje moje dece da žive, školuju se i odrastaju u Srbiji, budu ispoštovana. 205 dana Ministarstvo inostranih poslova i Ministarstvo pravde u Beogradu, kao i Ambasada Srbije u Turskoj obećavaju mi da će slučaj biti rešen i da se radi na tome.

205 dana odgovora na moje jedino pitanje - kada ću videti svoju decu - nema.Njihov otac, koji me je godinama zlostavljao, nastavlja da mi preti. Iskonski se bojim za život svoje dece i svoj i verujte mi, znam o čemu govorim! A znaju to i u MUP-u Srbije. Decu je oteo i odveo u porodicu svoje zakonite žene u Turskoj i tamo ih ostavio, jer on ne živi u toj kući. Gladni su, bolesni, žive u neadekvatnim uslovima, što su potvrdili i zaposleni u centru za socijalni rad u Turskoj.

Ne znam koliko ćemo deca i ja još imati snage, koliko ćemo izdržati i šta nas sve čeka kada se ova agonija i košmar završe.I sada Vas pitam, poštovani gospodine Vučiću, predsedniče Vlade, pitam Vas kao prvog čoveka ove države, ali i kao roditelja, šta je još potrebno da učinim, kome da se obratim, na čija vrata da pokucam kako bih ponovo mogla da zagrlim svoju decu i nastavim život tamo gde je stao 18. avgusta 2015? Nadam se da će ovaj naš vapaj doći do Vas i da ćete učiniti onoliko koliko možete, a verujem da možete mnogo.