Ako je suditi po ocenama državnih službenika, moglo bi se reći da je u državnoj upravi Srbije gotovo svaki zaposleni za primer. Naime, od 2007. od kada je uveden sistem ocenjivanja državnih službenika, do danas, broj onih s najvišom ocenom se udvostručio.

Ocenjivanje očigledno nije postiglo svrhu, pa se neretko dešava da se nepravično napreduje ili pak nazaduje, tvrde upućeni. Nadležni, svesni problema, najavljuju izmene Zakona i veća ulaganja u edukaciju državnih službenika.

Odličan i vrlo dobar – uspeh je kojim bi se moglo pohvaliti gotovo 90 odsto srpskih državnih činovnika, dok u Evropi samo 15 odsto njih može da ima najviše ocene. Od oko 20.000 državnih službenika u Srbiji najlošiju ocenu ima samo njih pet.

"Nemoguće da su svi najbolji, to je nemoguće, nismo roboti, ljudi smo. Moramo da izmenimo sada ovaj sistem tako da omogućimo da se zaista najbolji nagrade jer je inače demotivišuće za sve. Ne sme se zaboraviti da je cilj ocenjivanja i da se razvije državni službenik", napominje državni sekretar u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave Dražen Maravić.

Najbolje ocene za većinu su samo utešna nagrada, a rukovodiocima način da se ne zameraju kolegama. Razlozi su često i nedostatak vremena za bavljenje službenikom i komplikovane procedure ocenjivanja.

"U situaciji kakva je sada, kada državni službenici rade za relativno male plate, kad nema načina da pomognete čoveku, nema dovoljno sredstava da ga pošaljete na stručno usavršavanje, znači kad nemate sredstava kojim ćete podstaknuti njegov lični razvoj, onda je jedina satisfakcija da mu se na neki način odužite ako dobro radi, to je da date dobru ocenu i da on stekne uslove da eventualno može da napreduje", navodi Dragana Janković iz Službe za upravljanje kadrovima.

Dešava se i da su kriterijumi ocenjivanja subjektivni.
"Svi znamo za slučajeve gde su određeni ljudi kažnjavani, gde je čak ocena sprovođena, ako je data niža ocena kao vrsta kazne za nešto, zbog toga što se zaposleni zamerio rukovodiocu ili se nešto slično desilo", smatra Milena Lazarević iz Centra za evropske politike.

Na adresu Žalbene komisije Vlade do sada je stiglo 915 žalbi. Usvojili su 314. I dok u toj Komisiji tvrde da su se žalbe više odnosile na nepoštovanje procedure prilikom ocenjivanja, u Službi za upravljanje kadrovima kažu da je u većem delu osporavana objektivnost ocene.

Ni jedni, ni drugi nemaju podatke o tome koliko je službenika zbog ocena nazadovalo i dobilo otkaz. Ako je za utehu, dok se ne uspostavi realniji sistem ocenjivanja, ocena neće bitno uticati u procesu racionalizacije, poručuju iz Ministarstva državne uprave. Kažu da je glavni kriterijum za ostanak bez posla gašenje nepotrebnih radnih mesta.

(RTS)