GODIŠNJI IZVEŠTAJ ZAŠTITNIKA GRAĐANA: Mediji u Srbiji i dalje pod uticajem sprege politike i novca

Procenjeno je da više slobode postoji u pisanim medijima u štampi i na elektronskim portalima nego na televizijskim stanicama

"Očekivanja da će povlačenje države iz vlasništva nad medijima i konkursno finansiranje sadržaja od javnog interesa iz opštinskih, gradskih, pokrajinskog i republičkog budžeta, definisani novim medijskim zakonima bitno uticati na zaštitu javnog interesa u sferi informisanja, u velikoj meri su obesmišljena načinom na koji su ti zakoni primenjeni u praksi. Prave transparentnosti vlasništva nema. Ako je suditi po strukturi novih vlasnika medija, proističe da je Srbija, umesto državnih, dobila stranačke medije", navodi se u redovnom godišnjem izveštaju Zaštitnika građana za 2015. godinu.

Dodaje se da je početak povlačenja države iz vlasništva u medijima kasnio četiri meseca zbog opstrukcije javnih medijskih preduzeća i podseća da je državna agencija Tanjug, koja u privatizaciji nije našla kupca, ugašena odlukom Vlade, ali da i dalje radi, koristi zgradu, državna obeležja i druge resurse.

"Politiku AD država je stavila na listu 17 strateških javnih preduzeća i tako zamrznula njen status. Kompanija Novosti, gde je država manjinski vlasnik, nije ni pomenuta u procesu privatizacije", navodi se u izveštaju. U izveštaju se ocenjuje da su dva medijska konkursa Ministarstva kulture i informisanja u 2015. godini sprovedena, u načelu, uglavnom uspešno, za razliku od konkursa lokalnih samouprava.

"U komisijama većinu čine predstavnici novinarskih i medijskih udruženja, ali su na lokalnom nivou izraženiji sukobi interesa te kršenje i zloupotreba procedura. U nekoliko slučajeva (na primer Studio B) preko konkursa je novim vlasnicima vraćen značajan deo novca kojim su prethodno od države kupili medije", ukazuje zaštitnik. Dodaje se da je regulatorno telo za elektronske medije poprište sukoba medijskih, komercijalnih i političkih interesa a da njegovo rukovodeće telo – Savet nije kompletno.

"Javnost s pravom očekuje da REM jače reaguje i aktivnije koristi nadležnosti povodom očiglednih kršenja Zakona o elektronskim medijima, novinarskih kodeksa i pravila oglašavanja", ocenjeno je u saopštenju.

Ponovo raste broj napada na novinare

Tokom prošle godine broj fizičkih napada i drugih oblika pritisaka na novinare je ponovo počeo da raste, a registar koji je formiran na sajtu Nezavisnog udruženja novinara Srbije pokazuje da je 2015. godine bilo ukupno 38 takvih napada, dok ih je 2013. i 2014. bilo po 23.

Nisu rešeni slučajevi ubistava novinara iz prethodnog perioda, kao ni nekoliko fizičkih napada na novinare.

"Vladajuća stranka izdala je zvanično saopštenje u kome je urednicu na Javnom servisu Radio televizije Srbije optužila za 'brutalno političko mešanje' u istražne radnje, nakon što je jedan tabloid preneo njenu izjavu da bi bilo "razumno da na informativni razgovor u policiju budu pozvani i urednici TV Pink i Informera, a ne samo menadžment Kurira", podseća se u izveštaju.

Zaštitnik je podsetio da su, po ustaljenom redosledu, usledile "uvredljive i agresivne" naslovne strane u provladinim štampanim medijima, maliciozni prilozi na provladinim TV stanicama i "očigledno dirigovani verbalni progon" (uvrede, najteže lične diskvalifikacije) u komentarima sa karakterističnih naloga na medijskim portalima i na društvenim mrežama (takozvani botovi).

"Takvi napadi na lični integritet su vidno organizovani i lišeni bilo kakve odgovornosti. Njihov neposredan ili odloženi efekat je povlačenje javnih ličnosti iz društvenog života. Raste broj iskusnih novinara bez posla ili onih koji su otišli iz novinarstva. Novinarski krugovi primećuju da do posla lakše dolaze nepoznate kolege od onih koji su već stekli profesionalni ugled, što se protivi logici slobodnog tržišta. Socijalni položaj novinara je izrazito nizak", naveo je Janković.

Zašto vlast bojkotuje javni servis?

Procenjeno je da više slobode postoji u pisanim medijima u štampi i na elektronskim portalima nego na televizijskim stanicama.

"Politička vlast novinara ili redakcija koji se kritički odnosi prema njoj tretira kao političkog protivnika. Vlast takođe bojkotuje pojedine medije – čak i javni servis. Republička Vlada tako bojkotuje Radio televiziju Vojvodine. Javni medijski prostor i društvene mreže poprište su lažiranja javne debate, kroz organizovanu aktivnost stranačkih aktivista čiji je zadatak da masovnim pisanjem komentara, tvitova, postova, blogova određenu ideju, aktivnost, organizaciju, instituciju ili ličnost veštački promovišu ili degradiraju, ne libeći se manipulacije, laži, uvreda i pretnji", dodaje se.

Podseća se da je na dva medija – privatnoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom i tabloidu sa ogromnom cirkulacijom, oba bliska političkoj vlasti, objavljen autentičan dokument klinike za psihijatrijske bolesti sa informacijama o istoriji bolesti osobe koja je u tom momentu iznosila teške optužbe na račun političkog vrha.

"Borba za vlast preko tabloida i tajnih službi gazi sve zakonske, etičke i moralne norme, a medijski regulatorni mehanizmi i demokratska civilna kontrola službi nemaju resurse, ovlašćenja i stvarnu moć da tome stanu na put... Tabloidizacija medija, društva i države dosegla je vrhunac slučajem takozvanog 'Državnog udara' koji je pripremljen, proglašen i sprečen na stranicama i u programu vodećih provladinih medija. Za nadati se ostaje da će očigledna bizarnost te tabloidne epizode označiti i početak kraja te vrste manipulacije svešću građana", ocenjeno je u godišnjem izveštaju Zaštitnika građana Saše Jankovića.