U Srbiji godišnje 9.600 tona medicinskog otpada

Dvadeset odsto čini opasan otpad. Još nema organizovanog sakupljanja lekova sa isteklim rokom. Srbija nema spalionicu farmaceutskog otpada, a njegovo uništavanje u inostranstvu košta od 1,5 do tri evra po kilogramu

Ona je kazala da je u dogovoru sa Ministarstvom zdravlja predloženo da se taj zakon izmeni, odnosno onaj njegov član koji se odnosi na finansiranje ili da se izmeni Uredba o proizvodima koji posle upotrebe postaju otpad.
Kako je navela, postoje dva predloga- jedan predviđa da troškove za to snose proizvođači, uvoznici i distributeri farmaceutskih proizvoda, a drugi da građani preko računa komunalnih usluga izdvajaju određenu sumu novca za te potrebe.

Prema rečima Šerovićeve, u većini apoteka u Srbiji tretman lekova sa isteklim rokom trajanja nije zaživeo, ali ima pozitivnih primera poput Apotekarske ustanove u Novom Sadu, koja je sama kupila kontejner za neupotrebljive lekove i u dogovoru sa komunalnim preduzećem uskladištila ih na odgovarajućim mestima.
Kako je kazala, neke apoteke primaju takve lekove i privremeno ih skladište, a većina čeka odluku i izmene propisa kojima bi se definisalo ko će snositi troškove.

Srbija nema spalionicu za uništavanje farmaceutskog otpada, a izvoz tog opasnog otpada i njegovo uništavanje u inostranstvu košta od 1, 5 do tri evra po kilogramu.

Šerović navodi i da je interesovanja apoteka u Beogradu za sakupljanje lekova sa isteklim rokom veliko, ali se ipak čeka izmena propisa kojim bi se definisalo ko će snositi troškove.
Apotekarska ustanova "Beograd" koja u svom sastavu ima 127 apoteka na području glavnog grada spremna je za prikupljanje farmaceutskog otpada koji nastaje u domaćinstvima, ali čeka izmene pravilnika o uništavanju farmaceutskog i medicinskog otpada.

Koordinatorka za zaštitu životne sredine u toj ustanovi Sanja Jović kazala je Tanjugu da bi tim dokumentom trebalo da bude definisano kako će se otpad prikupljati, kao i ko će snositi troškove uništavanja.
Prema njenim rečima, jedan od mogućih modela je da troškove snose proizvođači procentualno i zavisno od učešća na tržištu lekova."Građani se raspituju i interesuju. Pošto prikupljanje framaceutskog otpada u našim ustanovama još nije počelo savetujemo im da ga ne baciju i da ga sačuvaju, naravno, van domašaja dece, na suvom mestu", navela je Jović.

Ona je istakla da rizik po ljude i okolinu postoji samo u slučaju da taj otpad, a uglavnom je reč o lekovima kojima je istekao rok, "završi" u kantama za smeće.

Govoreći o farmaceutskom otpadu koji nastaje u apotekama, Jović je navela da se on čuva u plastičnim kontejnerima, vidno označenim kao opasan farmaceutskih otpad i to najviše godinu dana, posle čega se o njihovom trošku uništava.

Ona je podsetila da je Apotekarska ustanova 2010. godine rešila problem nagomilanog farmaceutskog otpada koji je godinama čuvan, da bi nakon toga u 2011. godini bilo uništeno 1,8 tona otpada, pre svega lekova kojima istekao rok.

U Srbiji godišnje nastane 9. 600 tona medicinskog otpada, a 20 odsto od te količine čini opasan otpad. U tri odsto od te količine opasnog otpada spadaju lekovi sa isteklim rokom trajanja, hemijska sredstva, vakcine i serumi.