PANELI O ELEKTRONSKOJ TRGOVINI IZAZVALI OGROMNU PAŽNJU: Završena Newsweek konferencija #Digitalno201

Budite uz portal Kurira od 10 do 18 časova i saznajte zbog čega se za ovu konferenciju tražilo mesto više u publici.

PANEL Milenijalci i digitalno doba

Na panelu "Milenijalci i digitalno doba" objašnjeno je da je to generacija rođena između 1980 i 2000. godine a da se, zapravo, radi o "jako ozbiljnim mušterijama".

Radi se o generacijama koje moraju da imaju dosta osobina i može se nazvati filozofijom života.

Na konferenciji je naglašeno da su zbog svojih tehničkih i drugih osobina koje ove generacije imaju zapravo odlična ciljna grupa za veliki deo industrije koja se bavi onlajn reklamiranjem.

PANEL Sigurnost na internetu

Na panelu "Sigurnost na internetu" zaključeno je da je zakonska regulativa u vezi sa ovim počela da funkcioniše, ali da i sami građani moraju da vode računa kada obavljaju poslove preko određenih sajtova.

Igor Franc, iz SECIT security consulting, rekao je da je najčešći problem kod e-plaćanja lakovernost i da 90 odsto pronevera se ne bi desiilo da su ljudi obratili pažnju.

"Postoji i gomila sajtova o prevenciji, ali su ljudi često lenji i ne proveravaju", rekao je on i dodao da korisnici često skidaju i besplatne programe koji služe za "phišing" odnosno krađu podataka.

On je objasnio da se većina prevara dešava, ustvari, zbog ljudskih propusta i da većina sistema tehnički i nije tako loše tehnički zaštićena.

"Edukacija ljudi je tu primarna stvar i podizanje svesti", rekao je on.

Jovan Šikanja, iz Limunda, rekao je da često ljudi budu prevareni tako što umesto za kupovinu i prodaju koriste specijalizovane sajtove oni to rade preko FB ili nekih loših profila.

On je dodao da su podaci građana Srbije često objavljeni po raznim sajtovima a da je to rezultat čistog nemara ljudi. Šikanja je naveo primer hakovanja Agencije za privatizaciju kada je na internetu objavljen podatak o svim građanima koji su aplicirali za besplatne akcije, a koji je slabo propraćen u medijima.

"Kao rezultat toga imamo da su JMBG svih nas kompromitovani", rekao je on.

Šikanja je naglasio da ljudi moraju da kupuju samo na specijalizovanim sajtovima i da čuvaju podatke i vode računa gde ostavljaju svoje podatke.

Žarko Ptiček, IT pravnik, objasnio je da kada već dođe do toga da je neko zloupotrebljen na internetu već kasno, ali da naš sistem ipak funkcioniše.

"Svaki put kada se desi nešto što ima visokotehnološki element ako podnosite krivičnu prijavu, podnesete je najjednostavnijim opisom šta vam se desilo Odelenju za visokotehnološki kriminal pri Javnom tužilaštvu. Oni uzimaju svaku prijavu u obzir i gledaju da reaguju. Na onlajnu se najčešće dešavaju uvrede, a to se goni po privatnoj tužbi, ali čak i tada je odelenje dužno da asistira pri otkrivanju počinilaca takvih dela", objasnio je on.

Ptiček je rekao da kao preveniciju korisnici mogu da pogledaju prvo korisničke uslove, gde je jasno definisano šta će se desiti ako neko koristi usluge ili kupi preko nekog sajta. On je dodao da su za naše sajtove nadležni naši zakoni, a za strane međunarodni.

"Ozbiljni sajtovi koji žele da vam uliju poverenje su napisali ne samo korisničke uslove na vašem jeziku, već i pravila o zaštiti privatnosti ličnosti. Najjednostavnija prevencija bi bila da li barem postoje linkovi ka tekstovima o zaštiti podataka o ličnosti i prava prevencije2, rekao je on.

Ptiček je savetovao da ljudi kada kupuju nešto preko sajta, prvo pogledaju ko je vlasnik domena na RNISD-u i da vide da li je onaj koji prodaje na sajtu ima iste podatke kao i korisnik sajta.

"Sledeća stvar je da pre toga pročitate korisničke uslove, i bilo bi zgodno da pročitate makar marginalne naslove, ako vam je dosadno da čitate sve. Pogledajte i da li postoji neki pravilnik o zaštiti podataka ličnosti što govori o podacima o zaštiti lično koje taj trgovac uzima od vas. Ako ne postoji, to je razlog za oprez. Ako postoji, onda pogledajte ko je rukovalac vašim podacima. Što se Srbije tiče svi rukovaoci su dužni da prijave povereniku za zaštitu podataka lično. Odete na sajt poverenika i proverite da li je taj sa domena prijavio kao zbirka kod poverenika. A onda pročitate šta se i po kom osnovu prikuplja o vama. Tako da na dva različita sajta imate pravo i mogućnost da potpuno besplatno pogledate ko je taj sa kime stupate u pravni odnos", rekao je on.

Advokat je objasnio da postoji sajt koji prikazuje koji je kvalitet bezbednosnih sertifikata sa onim preko čijeg sajta želite da stupite u pravni odnos. On je objasnio i da svako ko vam učini štetu možete da ga tužite. Postoji i mogućnost da se reaguje preko kartičarske organizacije, a to važi ako ste određenu robu platili karticom ili putem platforme za plaćanje.

Radoje Gvozdenović, pomoćnik Generalnog sekretara Službe poverenika u Sektoru informacionih tehnologija, objasnio je da se Zakon o zaštiti ličnosti u Srbiji koristi i primenjuje kao i svi drugi zakoni, bilo da se radi o internet ili tradicionalnim medijima koji su na papiru.

"Zakon nameće obaveze rukovaocima tih podataka i ne zaboravlja ni onoga na koga se ti podaci odnose. Tako postoji mogućnost da zatražite od nekoga da li se podaci obrađuju i zbog čega", rekao je on i dodao da svaki put kada neki rukovaoc podataka koji rukovodi sa više od 500 ličnih podataka mora o svakom prodoru u te podatke da obavesti poverenika ali i davaoci podataka. Međutim, on je naveo da se u nekim slučajevima dešavalo da u praksi se ne poštuje ovaj zakon.

Gvozdenović je na podsećanje Šikanje o prodoru i javnom objavljivanju podataka iz Agencije za privredne registre, rekao da je poverenik uradio sve što je trebalo a da su poslednji podaci od pre dve nedelje da sud ima problem sa time da privede krivce.

"Mi smo rekli da možda nije bilo reči o hakerskom napadu, već da se možda radi od službenoj zloupotrebi. Predmet je dobio čudnu oznaku KTR, krivična tužba razno, a tužba još uvek stoji. U svakom slučaju, JMBG je postao loš ključ za ostvarivanje bilo kakvih prava", rekao je on i dodao da postoji i problem što još uvek nemamo mnoge zakone koji regulišu ovu oblast.

"Ako govorimo o teritoriji Srbije, rukovalac podataka ima obaveze i dužan je da sprovodi mere da ne dođe do gubitka i zloupotrebe podataka", rekao je Gvozdenović.

Sava Savić, pomoćnik ministra za informaciono društvo u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, rekao je da bi verovatnoća da se desi ovako nešto bila smanjena da je 2014. godine, kada se desio ovaj napad, zakon postojao.

"Zakon je donet pre nešto više od mesec dana i već imamo telo za poslove u informacionoj bezbednosti", rekao je on i dodao da je dat rok od šest meseci za podzakonska akta.

Savić je objasnio da građani treba da proveravaju ono što kupuju, ali i da ni jedan zakon ako se ne primenjuje neće pokrenuti stvari.

"Nedavno je vođa jedne međunarodne kriminalne organizacije osuđen na 270 godina jer je u dva dana podigao preko 50 miliona evra sa bankomata. Primena zakona i onih koji ih primenjuju, dovoljno je samo da pročitaju pa će se i to nekako reflektovati. Ali će naterati neke ljude da razmisle kome i kako ostavljaju podatke sa svojih kartica", rekao je on.

Savić je dodao i da velika opasnost postoji i od besplatnih wi-fi mreža jer vlasnici tih mreža mogu da uzmu skoro sve privatne podatke koje nekoga ko se nakači.

"Ovde govorimo o jednoj široj slici i svesti svih građana", zaključio je on.

On je objasnio da je banka ta koja će nadoknaditi nešto ako dođe do visokotehnološkog kriminala, dok to nije slučaj ako vam neko ukrade novac iz novčanika.

"U elektronskom svetu ne može neko da vam uzme novac i da on nestane bez traga", rekao je Savić.

PANEL Kako da offline potrošnja postane online

Na panelu "Kako da offline potrošnja postane online" panelisti su razgovarali o tome kako privući
potrošače i korisnike usluga da pređu na online kupoivnu i plaćanje putem kartice, umesto
zastupljenog plaćanja putem keša.

Nikola Kostoski, direktor strategije i istraživaja ponašanja potrošača „Delhaize“ kazao je „Maxi“ prvi

na tržištu 2006. izbacili online shop, i to je odma osvojilo procenat tržišta.
- Do pre tri godine bio je sveden samo na poručivanje kad im ne radi lift, ali pre godinu dana smo
relansirali sajt i krenuo je da osvaja potrošače. - objašnjava Kostoski. On navodi da online trgovina
raste, a barijere se smajunju, i da online tržište ima promet iznad 100 miliona evra.

- Iako u svakom marketu imamo mogućnost plaćanje karticom, 75 odsto je plaćanja kešom. Prvo toga
moramo da s rešimo. Verujem da će online da se razvija, ali sve zavisi od mentaliteta – rekao je
Kostoski.

Milan Kovačević, Country manager Srbija „Gemius“ rekao je da je bitno da se zna ko su ljudi koji
kupuju, šta ih interesuje, šta ih navodi a šta ih sprečava. Takođe, važno je i ko su oni koji ne kupuju,
zbog čega i kako se kovertuju u kupce.

- Oko 42 odsto kupaca potiču iz gradova od preko 100.000 ljudi. Čak i domaćinstva sa nižom
kupovnom moći, učestvuju sa 18 odsto u online kupovini. 33 odsto čine domaćinstva sa primanjima
od 40.000 do 100.000 dinara. Preko 50 odsto ima između 20 i 40 godina. Žene se manje zastupljenje,
jer su 60 odsto kupci muškarci. Obrazovanje nema veze sa navikama - rekao je Kovačević.

On navodi da istraživanje pokazuje da osnovni razlog nije nepoverenje, nego je na prvom mestu problem što
ljudi žele da vide proizvod koji kupuju, i što ne znaju da imaju garanciju za taj proizvod. Na trećem
mestu je nepoverenje u plaćanje. Oko 70 odsto spremno je da plati pouzećem, a oko 20 odsto je
spremno da plati karticom. Većina kupaca kao prednost navodi dostavu, a 54 odsto navodi da je
prednost da se porede ponude.

Zoran Torbica, koosnivač portala novaenergija.net rekao je da statistički podaci nisu toliko loša jer
trećina kartica se koristi online. Registrovano je oko 150 online prodavnica u Srbiji, al to verovatno
nisu sve, kako on navodi.

- Banke i veliki trgovci umesto da uvode promene, oni su veoma rigidni. Ima i pozitivnih primera kao
što je APR koji očekuje da ove godine uvede online plaćanje. Očekujem kad se ostvari prvi pozitivan
primer, i drugi će da nastave – rekao je Torbica. On smatra da mnoge stvari nisu zaživele jer nije imao
ko da ih primenjuje. Treba motivisati ljude da plaćaju karticom a i prodavce da bolje predstavljaju
svoje proizvode.

Aleksandar Blagojević, menadžer odeljenja digitalne ekspoziture i podrške klijentima „Societe
Generale“ istakao je da je ona prva i jedina banka koja je omogućila online prodaju bankarskih
prozvoda tj. kredita i pozajmica.

- Veliki broj ljudi se odlučuje za to. Bankarska populacija iznosi oko 6 miliona, dok manje od 10 odsto
koristi online usluge. Mnogo snage ulažemo u obuku naših klijenata - rekao je Blagojević. On je
istakao da je poenta je se smanji upotreba keša, jer je to korisnije za sve nas, i pozvao ljude da
koristite e banking jer on je besplatan.

PANEL "Da li ima e-trgovine u Srbiji?"

Panel "Da li ima e-trgovine u Srbiji?" doneo je potvrdan odgovor, a učesnici su zaključili i da je zloupotreba kod ovakvog oblika trgovine manje od 1 odsto.

Sandra Poprečica, rukovodilac marketinga i prodaje kompanije Limundo, rekla je da je prošle godine obavljeno preko 2 miliona transakcija a čak 32 odsto je plaćanje pouzećem.

- Prosečna cena transakcije je 600 dinara, dok je na Kupindu skoro 800 dinara. Ali ako se posmatra kupovina preko mobilnih onda je na Kupindu ta trgovina znatno veći. Ipak, kupovina 2014. na 2015. je u porastu oko 120 odsto - rekla je ona.

Govoreći o prevarama u onlajn plaćanjima, Poprečica je rekla da je njima sigurnost na prvom mestu. - Imamo tim koji radi na sigurnosti sajta i ima jako dobru komunikaciju sa državnim organima, a loših iskustava imamo manje od 0,1 odsto, pa je ta cifra potpuno beznačajna. Mi se trudimo da edukujemo sve naše korisnike kako da sigurnije kupuju - rekla je ona.

Marko Ilić, operativni menadžer "Tako Lako" šopa rekao je da je kod njih prosečna vrednost prodaje oko 5.000 dinara.

- Sve više firmi se okreće e-komercu jer tu vide još jedan vid prodaje a njihovi sajtovi rade kao maloprodajni objekti. Ali moramo reći da smo dosta godina iza okruženja. Recimo, iza Hrvatske oko 5 godina, ali idemo ubrzanim koracima napred. Prodaja kod nas raste oko 20 odsto iz godine u godinu - rekao je on.

Ilić je dodao da je država sa svojim zakonima najveći kočničar razvoja e-trgovine. On je objasnio da su zbog toga elektronski trgovci prinuđeni da se dovijaju kako bi mogli lakše da omoguće plaćanja.- U Hrvatskoj su prvo doneli zakon o e-plaćanju, pa krenuli, a kod nas se, recimo, desilo obrnuto - rekao je on.

Ilić je rekao da je procenat reklamacija kod njih na sajtu ispod 1 odsto, i savetovao da potrošači moraju da trguju preko proverenih trgovina.- Jako bitno je da ljudi trguju preko nekih sajtova koji su sigurni i gde će imati mogućnost reklamacije - objasnio je on i dodao da onlajn prodavnice čak više pružaju mogućnosti nego klasnične trgovine.

Miloš Radulović, menadžer upravljanja za upravljanje poslovanjem digitalnih kanala Banca Intesa, rekao je da ova banka ima 10 godina iskustva u e-komercu.

- Mi moramo da probudimo svest građana da uopšte dođu na e-trgovinu. Banke moraju da sagledaju procese sa više strana i vode računa o korisnicima, trgovcima ali i samoj banci. To smo uradili sa "Inteza mobijem". Slične se stvari dešavaju i sa e-komercom. Mi smo 2007. imali 3.000 transakcija, a danas imamo 400.000 transakcija i obrt od 2,5 milijardi dinara godišnje - rekao je on i naglasio ulogu i nekih drugih učesnika na tržištu koji doprinose razvoju e-bankinga.

On je dodao da će 2016. biti godina novih rešenje u e-bankingu i e-komercu i da će ova banka ponuditi dosta novih usluga korisnicima u tom smislu. - Verujemo da ćemo imati sistem koji znači da ujutru dođete u banku a onda izađete sa gotovom e-komerc uslugom koju ćete moći da koristite - rekao je on.

Radulović je objasnio da je problem sa mikro transakcijama, pre svega, u velikim provizijama i troškovima.- Kada smo krenuli 2007. naše provizije su bile 5 odsto, a danas nisu veće od 3 odsto - rekao je on i dodao da su troškovi ka izdavaocima platnih kartica oko 6 puta veći nego u EU. Radulović je rekao da se svaki pokušaj zloupotrebe plaćanja karticama beleži i da su "te boginje preležali".

- Ukoliko kupujete preko platnih kartica na internetu, morate znati da je to apsolutno sigurno i broj pokušaja pokretanja reklamacija se meri u promilima bukvalno - rekao je on.

Dragan Varagić, bloger i predavač u oblasti primene Interneta, rekao je da je u Srbiji sve važnija priča razvoja e-bankinga.- Od prošle godine imate barem 30 prodavnica u Srbiji koji mesečno imaju promet preko 100.000 evra, za razliku od nekih velikih šopova koji imaju upola manje - rekao je Varagić.

On je naveo da živimo u vreme prelaska na mobilne telefone, ali je jako važno da se shvati da e-trgovina nije nešto što je isključivo u vezi sa platnim karticama.

- Sistem mikro plaćanja zbog novih zakona će se potpuno promeniti, a mislim da će naredne godine da krene prava stvar. Verovatno će od ove godine početi da se pojavljuju mikro servisi za plaćanje - rekao je on i dodao da postoje razni legalni sistemi koji će ponuditi naplatu u dinarima.

Darko Vidić iz "Green Design" izjavio je da je prava e-trgovina kada za 2 sekunde u 3 klika platite nešto na sajtu i ne razmišljate dalje.

- Sanjamo o danu kada će svaka firma moći da nešto plaća platnim karticama. To je ultimativna e-trgovina. Kod nas je oko 15 odsto plaćanje karticama. Skoro niko da ne plaća biznis karticama, a dobar deo banaka i ne izdaje takve kartice što smatram da je jedan propust i da bi trebalo da forsiraju takav način plaćanja - rekao je on.

Vidić je dodao da start-up firme beže iz Srbije upravo zbog toga što imaju problem sa mikro plaćanjima i naveo lično iskustvo zbog kojeg je morao da odustane od jednog takvog projekta. On je izrazio mišljenje da je NBS glavni kočničar razvoja e-komerca u Srbiji. - Znam da je jako teško boriti se sa NBS ali se moramo boriti i nema drugog rešenja - rekao je on.

PANEL "Online u funkciji biznisa"

Na panelu "Online u funkciji biznisa" panelisti su pričali i o problemima online biznisa i načinu kako da se prevaziđu. Od 30 banaka koje su registrovane u Srbiji samo 5 ih ima e-komerc, a samo 20 odsto online kupovina završi se plaćanjem.

Stefan Salom, direktor razvoja „Infostuda“, izjavio je da ne može da se dovodi u pitanje prednost online čitanja u oglasa u odnosu na oglase u štampi, koji su već u većini stvar prošlosti.

- Kompanije koje se ne prilagode na vreme, neće uspeti da opstanu. Mali oglasi koji su nekad bili u novinama, sada su na sajtu kupujem-prodajem - izjavio je Salom. On navodi kako internet nije budućnost, on je sadašnjost, budućnost su mobilni telefoni. Ja lično ne osećam tu podelu online, offline, to je sve integrisano - objašnjava Salom.

Aleksandar Birovljev, ekspert za e-trgovinu, istakao je kako se najveći broj plaćanja obavlja kešom, oko 90 odsto.
- Mi smo prošli početnu fazu i sada smo u eksponencijalnom delu. Broj transakcija i prometa ima dvocifren rast na godišnjem nivou - rekao je Birovljev, dodavši da se manje kupovine vrši na domaćim nego na stranim sajtovima, iako su domaći sajtovi u prethodnoj godini zabeležili rast prodaje od 50 odsto.

On ističe da je problem što zakon nalaže da se platni promet obavlja samo u dinarima. Stoga, promet putem Pay Pala, moguć je isključivo među rezidentima u istoj valuti. Kao najveći problem trgovaca navodi se što oni ne sagledavaju biznis kroz više uglova, već samo kroz sopstveni rizik.

Slobodan Marković iz Registara nacionalnog internet dometa Srbije, izjavio je da je definicija "online" ono šta uradimo čim se probudimo i pogledamo u telefon.

- Da bi se vodio biznis bitan je internet domen, nakon čega dolazi izbor hosting platforme gde će se nalaziti vaš sajt. Problemi nastaju jer se standardni deo biznisa, ne posmatra kao deo online biznisa, a oni moraju da se integrišu, što je kod nas uglavnom neviđamo. Stanje zaliha na sajtu nije povezano sa pravim stanjem - objašnjava Marković. On dodaje da zakonski okvir nije dovoljno prilagođen, jer nam još uvek treba papirna dokumentacija kao dokaz.

- Što se tiče biznisa nije uvek neophodno da se pokrene nešto novo, nekad je dovoljno da se unapredi postojeći model - rekao je Marković i apelovao na ljude koji žele da pokrenu biznis da se udružuju i zajedno se informišu i rešavaju prombleme.

Maja Vezmar Ristić, šef službe za upravljanje integrisanim kanalima prodaje „Societe Generale“ rekla je da su oni dosta pažnje posvetili tome šta klijenti žele i shvatili da fizička ekspozitura nije dovoljan kanal da se zadovolje sve potrebe, zbog čega su došli na ideju online banke.

- Istraživanje je pokazalo da klijenti još nisu spremni da se odeknu ličnog kontakta, zato imamo u ponudi video call sa obučenim savetnicima - rekla je Vezmar Ristić, ističu će da je prvi korisnik ove usluge bio penzioner. Ona navodi da je u planu i nalaženje rešenja za jednostavnije plaćanje računa.

Milan Obradović, menadžer digitalnih komunikacija „Telenor“ banka, istakao je da je glavna ideja mobilne banke da bude u telefonu, uvek blizu korisnika.

- Razumljivo je da ljudi imaju strah od e-trgovine, kao što su se ranije plašili banaka a potom bankomata. Postoji mogućnost da svoju karticu uključi ili isključi jednim klikom, čime je bezbedonst je osigurana - objašjava Obradović. On navodi da je glavni mehanizam da se uđe u kožu korisnika, i da se prepoznaju njihove potrebe pre nego što ih iskažu.

PANEL "Digitalno bankarstvo i savremeni trendovi"

Na panelu "Digitalno bankarstvo i savremeni trendovi" panelisti su obrazložili svoja iskustva koja imaju u elektronskom bankarstvu.

Danijela Gavrilović, rukovodilac Odseka elektronskih kanala prodaja Raiffeisen banke izjavila je da danas registruju tri puta više korisnika nego pre godinu dana, a sve to uz pomoć raznih promotivnih kampanja i intezivnim radom na unapređenju usluge elektronskog bankarstva.

- Prošle godine smo izbacili novu aplikaciju i klijenti su dobro reagovali pa se broj korisnika od prošle godine povećao tri puta - rekla je ona. Ona je naglasila da se danas sve više ulaže u digitalni marketing, ali i da su ponude zastupljenje i na društvenim mrežama. Klijenti koji apliciraju onlajn mogu da dobiju i znatno povoljnije proizvode, kao i 5 odsto nižu kamatu u ovoj banci.

Gavrilovićeva je navela neke banke već pružaju razne vrste usluga pa tako "ako neko želi da ode na maraton, banka mu samo kaže da trenira a oni mu organizuju put, plaćanje...", i izrazila nadu da će se to dešavati i kod nas.

Miloš Polovina, produkt developer menadžer Telenor banke, kaže da je ova banka dizajnirana pre svega za mobilni telefon a tek onda za ostale načine plaćanja.

- Najbrže smo rastuća digitalna banka u regionu, a brojka naših klijenata je oko 150.000 i svi su korisnici digitalnog bankarstva. Broj korisnika mobilnih aplikacija se duplirao u poslednjih godinu, a 20 odsto su skočila plaćanja putem elektronskog bankarstva - rekao je on.

Polovina je na pitanje šta banke mogu da ponude klijentima kada je u pitanju sigurnost rekao da je važnije znati šta je to što korisnike plaši.

- Ako znamo da korisnici koriste telefon jer hoće da kupe nešto na kineskom sajtu, onda ne vidim šta je problem da to urade na našem. Mi smo želeli da objasnimo klijentu da to što se dešava onlajn nije problematično i da nema straha da će neko preuzeti novac sa računa - rekao je on i dodao da građani ne moraju da brinu da će ih neko pokrasti. Polovina vidi Telenor banku kao nekoga ko će populaciji omogućiti da urade ono što je bitno.

- Banka će postati sredstvo koje će omogućiti ljudima da kupe knjigu ili neki sadržaj... vi ćete želeti da koristite nešto drugo a za to će vam biti potrebna banka da biste nešto platili. Misim da će banke postati jedan pružalac usluga i ako budemo to uradili na pametan način mislim da ćemo biti jedan od prvih izbora. To će doći i mnogo pre perioda od 5 godina koji se navodi - kaže Polovina. On je naglasio da bi povećanje elektronskih transakcija povećalo i BDP jer bi to uticalo na smanjenje sive ekonomije. - Kako se država bude bavila edukacijom uradićemo sve sa naše strane da to dodatno poguramo - rekao je on.

Radmila Božidar, šef odeljenja za upravljanje digitalnim kanalima Erste banke, izjavila je da 50 odsto populacije ima pametni telefon u Srbiji a u 2013. je to bilo svega 23 odsto što je dovelo do promene životnih navika klijenata pa tako i ponašanja banaka

- Oko 85 odsto mladih prema našim istraživanjima koristi pametni telefon ali mi ne očekujeo da će to "pojesti" filjale, već samo da će se podeliti uloge. Ipak, nove generacije neće dolaziti za neke jednostavnije radnje kao što su neka plaćanja ili dozvoljeni minus, ali očekujemo da će, recimo, za stambene kredite dolaziti da se posavetuju u našim filijalama - rekla je ona.

Božidarova je objasnila da se svi više koriste digitalna uputstva ali da to nisu samo poisana, već i čitavi digitalni turorijali koji im objašnjavaju na koji način mogu da koriste pojedine aplikacije. Njena banka ima i posebne delove u filijalama u kojima rade obučeni ljudi koji bi klijentima objašnjavaju na koje načine mogu da koriste elektronsko bankarstvo.

- Neke buduće stvari će doći prirodno jer mlađe generacije sve više postaju naši klijenti. Na bankama je da pruže klijentima nešto što će im biti atraktivno da promene svoje ponašanje. Digitalizacija, inače, nije samo onaj deo koji klijenti vide već se ona prožima kroz čitavo naše poslovanje što opet omogućava banci da brže reaguje na potrebe klijenata - rekle je ona.

Ključni problem kod nas je što samo 20 odsto onlajn kupovina završi onlajn plaćanjem. - Oni misle da im je to sigurnije, a za nas to i jeste dilema zašto ljudi ne koriste dovoljno jer je plaćanje pouzećem skuplje od onlajn plaćanja - rekla je ona.

Vuk Kosovac, izvršni direktor direkcije za marketing Societe Generale Srbija, izjavio je da je u Srbiji "keš ekonomija" jako velika.

- I dok se to ne bude smanjilo imaćemo nizak nivo elektronskih plaćanja. On je naveo i da se 80 odsto naših onlajn kupovina završava kešom, što nije uobičajno u Evropi - rekao je Kosovac. Na pitanje koliko ljudi koriste elektronski potpis u Srbiji, Kosovac je objasnio da je on dao mogućnost ljudima da biraju.

- Mi smo tek na početku razvoja elektronskog potpisa kao društvo i ne mogu reći da postoji masovno korišćenje, ali je veoma važno da postoji kao mogućnost izbora. Ali postoji i jedna vrsta masovnog potpisa koji se više koristi u Evropi a siguran sam da će i kod nas to biti u masovnijoj upotrebi - rekao je on. Kosovac je objasnio da će se u budućnosti promeniti odnos između klijenta i pružaoca usluge, a da će Fejbsuk sigurno ući u domen bankarstva a da bankarstvo neće biti rezevisano samo za banke, već da će sve više igrača pokušati da uđe u određene servise, ali da će i banke probati da uđu u neke druge servise koji nisu striktno iz njihovog poslovnog polja.

11.23 - Online bankarstvo. Srbija je po korišćenju online bankarstva statistički najpribližnija Argenitni, Turskoj, Rumuniji, dok su nordijske zemlje u vrhu. Kako objašnjava Andreja Pavlović iz Nordic Buisness Alliance treba iskoristi iskustvo nordijskih zemalja kako bi se brže razvijali.

Još davne 1984. u Finskoj omogućeno online plaćanje, putem PC DSL modema, koje predstvalja prvu instanca internet bankarstva. Početkom milenijuma, 2001. Finska i Švedska su imali preko 30 odsto korisnika finansijskih usluga koji su koristili online servis.

- Novije genracije to prevazilaze samim tehnološkim izlaganjem i rast će biti eksponencijalan, dok kod starijih generacija postoji odbojnost zbog navika - kaže Pavlović.

Do razvoja internet bankarstva doveli sus ami korsinici, jer su hteli više kontole, a svega toga ne bi bilo da nije nastao internet. U Nordijskim zemljama 71 odsto milenijalaca se oseća da onlijne iskustvo nije optimalno i idelano, 54 odsto njih želi savete pri izboru usluga, 74 odsto bi rado ušlo u finansijsko poslovanja sa kompanijama koje se ne bave finansijskim uslugama. Čak 25 odsto banaka u svetu ima prodavnicu apliakcija, dok je 75 odsto banaka je lansiralo svoju API platformu.

10.15 - Konferencija magazina Newsweek „Digitalno bankarstvo i ekonomija - trgovina, poslovanje, sigurnost“ počela je danas a na njoj će javnosti biti objašnjene prednosti elektronske trgovine, načini unapređenja poslovanja uz pomoć digitalnih platformi kao i kako korisnici mogu na siguran način da obavljaju svoja onlajn plaćanja.

Pozdravni govor održao je glavni urednik magazina Newsweek Milorad Ivanović.

Na konferenciji sastavljenoj od šest panela, eminentni stručnjaci iz oblasti digitalnog poslovanja, bankarstva i trgovine će u hotelu „Kraun plaza“ govoriti na teme kao što su digitalno bankarstvo i savremeni trendovi, onlajn u funkciji biznisa, da li ima elektronske trgovine u Srbiji, kako da oflajn potrošnja postane onlajn, sigurnost na internetu i milenijalsi i digitalno doba.

Na konferenciji će, između ostalih govoriti i rukovodilac odseka elektronskih kanala prodaje Raiffeisen banke Danijela Gavrilović, šef odeljenja za upravljanje digitalnim kanalima Erste banke Radmila Božidar, produkt development menadžer Telenor banke Miloš Polovina i izvršni direktor direkcije za marketing Societe Generale Srbija Vuk Kosovac.Kako je ranije najavljeno, na konferenciji će javnost moći da čuje i na koji način mogu da uštede vreme i lakše plate račune uz pomoć samo jednog klika putem interneta kao i ulogu mobilnih telefona u tome. Očekuje se i da će domaći stručnjaci u oblasti digitalnog poslovanja u Srbiji imati priliku da razmene svoja iskustva i znanja koja ce im dalje pomoći u radu.

Program konferencije možete videti ovde:

10.00 – 10.10
Uvodno obraćanje - Milorad Ivanović, glavni i odgovorni urednik magazina Newwsweek

10.10. - 10.40
PREZENTACIJA PRIMERA DOBRE PRAKSE NORDIJSKIH ZEMALJA U OBLASTI DIGITALNOG BANKARSTVA I EKONOMIJE – Andreja Pavlović, Nordijska Poslovna Alijansa

10.40 - 11.40
PANEL 1: Digitalno bankarstvo i savremeni trendovi

Panelisti:
Danijela Gavrilović, rukovodilac odseka elektronskih kanala prodaje, Raiffeisen Banka
Radmila Božidar, šef odeljenja za upravljanje digitalnim kanalima, Erste Banka
Miloš Polovina, product development manager, Telenor Banka
Vuk Kosovac, izvršni direktor direkcije za marketing, Societe Generale Srbija
Moderator: Nikola Papak, direktor magazina Newsweek

11.40 - 12.40
PANEL 2: Online u funkciji biznisa

Panelisti:
Stefan Salom, direktor razvoja, Infostud
Aleksandar Birovljev, ekspert za e-trgovinu
Slobodan Marković, RNIDS
Maja Vezmar Ristić, šef službe za upravljanje integrisanim kanalima prodaje, Societe Generale
Milan Obradovic, digital communication manager, Telenor banka
Moderator: Žarko Ptiček, IT pravnik

13.00 - 14.00
PANEL 3: Da li ima e-trgovine u Srbiji?

Panelisti:
Dragan Varagić, bloger, online strateg, profesionalni predavač u oblasti poslovne primene Interneta
Sandra Poprečica, rukovodilac marketinga i prodaje kompanije Limundo
Marko Ilić, Operations Manager, Tako Lako Shop
Miloš Radulović, Menadžer za upravaljanja poslovanjem digitalnih kanala, Banca Intesa
Darko Vidić, GreenDesign
Moderator: Marko Mudrinić, urednik i Country Manager, Netokracija

14.00 – 15.00
PANEL 4: Kako da offline potrošnja postane online?

Panelisti:

Nikola Kostoski - Direktor strategije i istraživanja ponašanja potrošača, Delhaize Serbia predstavlja Maxi Online
Milan Kovačević, Country Manager Srbija, Gemius
Zoran Torbica, koosnivač portala novaenergija.net
Aleksandar Blagojević, menadžer odeljenja digitalne ekspoziture i podrške klijentima, Societe Generale
Moderator: Boris Damjanović, direktor razvoja, OSA Inženjering

15.45 – 16.45
PANEL 5: Sigurnost na internetu

Panelisti:

Sava Savić, pomoćnik ministra za informaciono društvo u Ministarstvu telekomunikacija

Radoje Gvozdenović, pomoćnik Generalnog sekretara Službe poverenika u Sektoru za informacione tehnologije

Žarko Ptiček, IT pravnik


Igor Franc, SECIT security consulting

Moderator: Jovan Šikanja, E-sigurnost i Limundo

16.45 - 17.00

PREZENTACIJA O MILENIJALSIMA
17.00 – 18.00

PANEL 6: Milenijalsi i digitalno doba

Panelisti:

Srećko Šekeljić, koordinator za društvene mreže, Societe Generale
Zorana Branković, direktor odeljenja za digitalne kanale, Banca Intesa
Rade Joksimović, IT preduzetnik
Narcis Selimić, Partner Research Solutions
Nasja Veljković, glavni i odgovorni urednik magazina Cosmopolitan
Moderator: Miloje Sekulić, HomePage

(R. Marković/D.Soldat/EPK)