Sloboda medija jedno je od najugroženijih ljudskih prava u 2015. godini. Uticaj vlasti na uređivačku politiku je veliki, a povećan je i broj napada na novinare, piše u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava.

Takođe, navodi se i da su u prošloj godini ljudska prava generalno bila ugroženija nego prethodnih.

Novinarstvo kao PR delatnost sa ciljem promocije vlasti - tako su mediji uglavnom izveštavali u 2015. godini. Svaka kritička primedba je viđena kao rušenje premijera i države, a zaključci analize pokazuju da se se medijske slobode našle pred najvećim iskušenjima u 21. veku.

Novinar i istraživač Ivan Protić dodaje da su napadi na novinare bili daleko brojniji nego u prethodnoj godini. “Po nekoj našoj evidenciji koja nije potpuna - bilo ih je oko 60 od kojih su bila 32 fizička. Tu čak ni ne pominjemo kampanje, kao recimo što je sada ova poslednja, protiv urednika KRIK-a Stevana Dojčinovića, koje znaju da traju mesecima”, naveo je Protić.

On istiće da se stepen slobode medija u 2015. godini našao pred najvećim iskušenjima u 21. veku. “Veoma je proširen uticaj vlasti na uređivačku politiku medija, a široka tabloidizacija, izuzetno težak ekonomski položaj i široko i svakodnevno kršenje profesionalnih standarda su uzroci takvog stanja", rekao je Protić.

Kako je naveo, pažnja koju mediji u toj situaciji posvećuju ljudskim pravima je manja nego ranije i više obojena političkim, nego analitičkim i kritičkim tonovima.

Većina medija vrlo blagonaklono izveštava o koaliciji na vlasti i pozitivno izveštava o Vladi Srbije i premijeru, dok aktuelna vlast svaku kritičku primedbu procenjuje kao pokušaj rušenja premijera i vlade i koristi pritom termine "plaćenici" i "neprijatelji", rekao Protić.

"Aktuelna vlast shvata novinarstvo kao PR delatnost, sa isključivim ciljem njene promocije. Istovremeno, Srpska napredna stranka napada političke protivnike neprimerenim, nepristojnim populističkim rečnikom i u to se uključuju i neki drugi politički lideri", ocenio je Protić.

Prema njegovim rečima, ljudi iz vlasti i oni bliski njoj su shvatili privatizaciju medija koja je završena prošle godine kao mogućnost da preko privatnih vlasnika utiču na medije, kao i da se novac od projektnog sufinansiranja iskoristi u propagandno-političke svrhe.

"Kao primer daću da je za 300.000 evra Radojica Milosavljević, nekadašnji pomoćnih gradonačelnika u Kruševcu, član SPS, kupio osam medija. Kupio je TV Kruševac za 14.000 evra, a od grada je na ime projektnog sufinasiranja tog istog medija inkasirao 17.000 evra ili 3.000 evra neto dobitka", kazao je Protić.

U izveštaju o ljudskim pravima za 2015. godinu je navedeno da su u primeni medijskih zakona uočeni brojni problemi koji su posledica nepostojanja političke volje, ali i zato što su zakoni nedorečeni, bez adekvatnih nadzornih mehanizama i bez ikakvih sankcija.

Navedeno je i da je javno oglašavanje netransparentno i jedno od najvažnijih načina pritiska na uredjivačku nezavisnost medija.

(Beta/N1)