Prošle noći u ponoć počeo je "vrbopuc" koji traje sve do Blagovesti, 7. aprila.

Pojam "vrbopuc" vezan je za drvo, vrbu, za trenutak kada vrba ozeleni. Čim vrba ozeleni, narod veruje da kod žena poraste polna želja. Vrba u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto. Vrbovim grančicama se udaraju, šibaju, deca i odrasli danas, na Mladence, ali i na Lazarevu subotu (23. april) i Cveti (24. april) i pri tom govore uz smeh "Rasti kao vrba".

Praznik vrbe je Lazareva subota – Vrbica, kada se osvećuje u crkvi. Kora bele vrbe je lekovita kod nazeba i temperature. Vrba Iva sa svojim pupoljcima je vesnik proleća.

Tokom niza ovih svetkovina u trećoj nedelji marta, u takozvanim "pozajmljenim" danima, po vekovnoj tradiciji ljudi dobijaju šansu da isprave grešku Adamovu, da umnože novac, završe davno započete poslove i podstaknu plodnost, piše novinar Jasna Jojić u antropološko – sociološkoj knjizi “Magijski kalendar za crvena slova”.

Prema verovanju mnogih naroda, određeni dani u trećoj nedelji marta šansa su da se promeni život i steknu blagostanje, radost i ljubav.

Nakon što se uberu grančicu vrbe, malo zaseku njenu koru i lanenom krpicom pokupe "sok života" koji iz nje curi. Krpica se čuva i nosi kao amajlija (čitaj: za sreću) cele godine, a kažu otvara duhovne oči i budi intuiciju.

Sinoć u ponoć počeo je "vrbopuc", i traje do Blagovesti, sedmog aprila. Žene su u tom periodu veoma plodne, pa sve koje žele da postanu majke ne treba da propuste ovaj idealan momenat za začeće, piše novinar Jasna Jojić, koja se bavila kulturnom i religijskom baštinom.

U Srbiji se danas pojmom "vrbopuc" označava i bujanje hormona kod mladih u pubertetu i prolećno zaljubljivanje.

(vjerujemuboga.com)