Rad Haškog tribunala, krunisan presudom bivšem lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću, pomogao je konsolidovanju demokratije u bivšoj Jugoslaviji uspostavljanjem pravde koja nije osvetnička, ocenjuje list Vašington post.

Uticajni vašingtonski list u uredničkom stavu ocenjuje da nijedna od oko 80 presuda Haškog tribunala "nije važnija" od osude Karadžića na 40 godina zatvora zbog genocida u Srebrenici i zločina protiv čovečnosti tokom rata u BiH 1992-95.

"Postoji mnogo razloga da se kritikuje Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, posebno zbog suđenja brzine puža, koja su usledila posle dugih odlaganja hapšenja Karadžića i (Ratka) Mladića. Ipak rad Tribunala, sada krunisan Karadžićevom presudom, i pored svega je pomogao konsolidovanju demokratije u bivšoj Jugoslaviji ustanovljavanjem mere pravde koja je retrospektivna ali ne i osvetnička. Točkovi pravde sporo melju, ali melju", navodi Vašington post.

List navodi da je na suđenju ustanovljeno Karadžićevo učešće u nekim od "najšokantnijih zločina nedavne evropske istorije" masovna proterivanje nesrba, zatvaranja u "prljave koncentracione logore", namerno granatiranje i ubijanje civila u Sarajevu, kao i ubistva 8.000 muslimanskih muškaraca i mladića u Srebrenici.

"Za Evropu i SAD, genocidni sukob je pobudio sećanja na Drugi svetski rat i osećaj da počinioci ratnih zločina ove generacije moraju odgovarati", navodi Vaington post u uredničkom stavu. S raspadom bivše Jugoslavije i borbama Hrvata, Srba i Muslimana za teritorije, "najgora divljaštva su počinjena u bivšoj jugoslovenskoj republici BiH, gde su etničke grupe ranije živele tesno izmešane", navodi Vašington post.

"Uz podršku vlade Srbije i ostataka JNA u kojoj su dominirali Srbi, bosanski Srbi su sproveli brutalnu kampanju 'etničkog čišćenja' usmerenu uglavnom na bosanske muslimane, u kojoj su desetine hiljada izgubile živote dok je mnogo više primorano da pobegne", navodi Vašington post.