Mog nepokretnog tatu su prislonili uz vreo radijator, a njemu su bile izvađene glasne žice i nikoga nije mogao da dozove, pa je dobio opekotine prvog stepena, kaže Sanja Tirnanić

BEOGRAD - Zbog nemara lekara, moj tata, kome je leva strana tela bila oduzeta zbog šloga, zadobio je opekotine prvog i drugog stepena na ruci i nozi, kroz suze kaže Sanja Tirnanić (29) iz Krnjeva kod Velike Plane.

Njen otac Ljubiša Popović (55) u opštoj bolnici „Stefan Visoki“ u Smederevskoj Palanci preživeo je nezamislive muke.

Nisu ga ni obišli

- Ne zameram toliko osoblju bolnice što im nije palo na pamet da bolnički krevet pomere od radijatora koliko lekarima što oca, koji zbog izvađenih glasnih žica nije mogao da ih dozove, nisu obišli satima! - objašnjava Sanja:
- Otac je primljen u bolnicu „Stefan Visoki“ 10. decembra prošle godine zbog moždanog udara. Godinu dana pre toga dijagnostikovan mu je kancer grla, nakon čega mu je operisan grkljan i izvađene mu glasne žice. Odveli smo ga u bolnicu da bi mu bilo bolje, a ne da bi mu spržili ruke i noge!

Sanja kaže da je do incidenta došlo u noći između 12. i 13. decembra:
- Kad smo tog 13. decembra ocu došli u posetu, imali smo šta da vidimo. Preko pola ruke imao je ogroman plik. Zaprepastila sam se. Prvo sam mislila da ću se onesvestiti, a onda sam počela da plačem. Pitala sam ga kako je došlo do toga, glavom mi je pokazao na radijator. Bes je počeo da raste u meni.

Odmah je zvala sestre, koje su se vidno uplašile, brže-bolje odmakle krevet koji je bio priljubljen uz radijator i užurbano počele da se pravdaju da se to nije desilo u njihovoj smeni. Pozvan je i doktor, koji je dijagnostikovao opekotine prvog i drugog stepena i propisao terapiju.
- Otac je bio uplašen i besan kao i ja... Takve opekotine ne mogu nastati odjednom. Mogu samo da zamislim kakve je bolove trpeo satima, a nije mogao da se pomeri niti da ikoga dozove. Niko ga nije obišao ni pogledao... Duša me boli kada pomislim na to koliku je agoniju doživeo i kako se bespomoćno osećao - dodaje Sanja.

Njen otac, nažalost, umro je 1. februara, jer mu se galopirajući kancer preneo na pluća. Ona kaže da nije na njoj da oprosti što su njihovom krivicom ionako teški poslednji dani njenog oca pretvoreni - u pakao!

Opomena svima

- Tužiću i bolnicu i lekare koji su se prema mom ocu poneli kao da je životinja, a ne čovek! Želim da ovo njima i svim nesavesnim lekarima bude opomena. Ovo što se desilo mom tati moglo se desiti bilo kome. Ima toliko dobrih lekara koji su nezaposleni, dok našu rodbinu povređuju neki koji su izgubili svako saosećanje za ljudska bića koja pate - zaključuje Sanja.
U Ministarstvu zdravlja juče nismo dobili odgovore na naša pitanja.

Bolnica „Stefan Visoki“
KOMISIJA PROVERAVA

U OB „Stefan Visoki“ poručili su da posebna komisija proverava kako se incident dogodio:
- Sve okolnosti pod kojima je pacijent Ljubiša Popović zadobio opekotine prvog stepena su ispitane i Komisiji za unutrašnji stručni nadzor je naloženo da dodatno ispita slučaj i dostavi pisani izveštaj.

Zaposleni tvrde
NISMO KRIVI

Sanja Tirnanić kaže da joj je direktor bolnice Željko Smiljanić, iako predusretljiv, rekao da, nažalost, ne može da utvrdi ko je odgovoran za ovaj slučaj, jer i u noćnoj i u dnevnoj smeni koja je radila tog dana tvrde da nisu krivi.