Posle teksta u našim novinama rodbina Maje Kovačević stupila u kontakt s njom. Prvi put se juče čula sa ženom koja ju je ostavila kao bebu i zakazale su susret

BEOGRAD - Presrećna sam, ali sam u šoku... Štipam se da proverim da slučajno ne sanjam da sam napokon pronašla majku! Sve dok je ne vidim, ne dodirnem, neću verovati da je stvarno. Ipak, osećam i strah, jer bi me mnogo povredilo kad bi me ponovo odbacila!

Ovako za Kurir, jedva suzdržavajući suze, počinje svoju priču Maja Kovačević iz Beograda, koja je napokon posle 37 godina potrage, sumnje i nadanja, upravo zahvaljujući Kuriru, pronašla svoju majku, s kojom će se danas prvi put susreti!

Kratak razgovor

Maja je pre tri dana na Fejsbuku objavila da želi da pronađe svoju biološku majku, koja ju je pre tri decenije ostavila na pragu jedne zgrade na Slaviji, uz poruku da je maloletna i da nema mogućnosti da je izdržava. Njen status digao je celu Srbiju na noge, a onda je juče ujutro dobila neverovatan poziv.
- Moja tetka, sestra moje biološke majke, kupila je Kurir i videla priču o meni. Njen sin je kontaktirao sa mnom na Fejsbuku i napisao da mu se hitno javim. Prvo sam razgovarala s njim, jer tetka od suza i uzbuđenja nije mogla da dođe do reči - priča Kovačevićeva.

Od tetke je saznala da je njena majka zaista bila maloletna kad ju je rodila i da je zbog roditelja morala da je napusti.
- Saznala sam da sam rođena u Nišu, s mamine strane imam dva brata i sestru i oni znaju za mene. Od oca, koji je preminuo pre tri godine, imam dva brata, koji ne znaju da postojim. Majka već više od 15 godina živi u Parizu, ali zvezde su se poklopile i trenutno je u Beogradu - uzbuđena je Maja.

Prvi telefonski poziv svojoj biološkoj majci zamišljala je, sanjala i uvežbavala u glavi od ranog detinjstva. Ipak, kad je trebalo da pozove taj broj, nije znala šta da kaže.
- Pre nego što sam joj se predstavila, pitala sam je da li joj nešto znači ime Marijana Stojiljković. Usledila je pauza od nekoliko sekundi i onda je rekla: „Naravno, znam o čemu pričate. Ko ste vi?“ Rekla sam joj da sam ja ta Marijana Stojiljković, njena ćerka. Ponovo je od šoka ćutala nekoliko trenutaka i onda je rekla da će me zvati sutradan da se vidimo. Nismo uspele da pričamo o detaljima, jer je bila u gostima i nije mogla da razgovara - prepričava Maja i dodaje:

Videla sliku na Fejsu

- Nisam znala kako da počnem rečenicu, zbunila sam se! Otkad znam da sam usvojena, maštam o tom trenutku i uvek kad sam razmišljala kako će to izgledati, mislila sam da ću zaplakati. Sad mi manjkaju te suze i ne mogu da verujem da je sve istina. Na kraju razgovora rekla sam joj: „Nemojte opet da me zaboravite“, na šta je ona odgovorila: „Ne, ne sekirajte se, to se sigurno neće desiti.“ To me teši na neki način. Očekujem njen poziv i susret s njom.

Ipak, Kovačevićeva kaže da neće da prenagljuje s emocijama dok ne uradi DNK analizu. Pronašla je mamu i na Fejsu, kaže „baš liče“. Maja, koja je danas i sama majka jedne devojčice i u devetom mesecu trudnoće, kaže da je biološkoj majci davno oprostila.

Persirala majci

- Ne ljutim se na nju, razumem je pošto sam i sama majka. Rekla sam joj da ne tražim ništa od nje, pogotovo ne materijalno, samo želim da je upoznam da znam ko je ona i ko sam ja. Toliko pitanja imam za nju, ali nema osobe koja bi mene naterala da ostavim bebu. Kad sam rodila prvo dete, pala sam u postporođajnu depresiju, samo sam se pitala kako je mogla da me ostavi tako malu, kako je mogla tako nešto da uradi! Pitaću je, ne verujem da ona ima dozu kajanja, ali neću da je osuđujem, od mene ima svu podršku i pomoć, ali mora da razume da ne mogu da imam s njom odnos majka-ćerka, jer imam svoju majku koja me odgajila. Možemo da budemo, pa prijateljice - objašnjava Maja.

Kovačevićeva, iako jaka žena, ipak strepi od susreta.
- Ne znam šta ću joj prvo reći i kad je trebalo da je zovem, nisam znala kako, obratila sam joj se sa „vi“, pa sad razmišljam da li je to greška. Pitam se da li da je zagrlim ili da joj pružim ruku... Zagrlila bih je, ali ne bih volela da me ona na neki način odgurne, bojim se ponovnog odbacivanja. Ne znam da li smem naglas da izgovorim „volim te“, u dubini duše gajim pozitivna osećanja prema njoj, a s druge strane, tu su ljutnja i bes, pitanja zašto i kako je to mogla da uradi - pita se Maja i dodaje da se moli bogu da sve prođe pozitivno.

Očekivanja
NADAM SE ISTINI

Maja Kovačević kaže da je u odličnim odnosima s majkom koja ju je odgajila, a da se lepo slagala i s ocem, koji je umro pre deset godina. Ipak, nada se da će sad saznati pravu istinu o tome ko ju je pronašao.
- Sa šest godina su mi rekli da sam usvojena kako to ne bih saznala od rođaka. Otac je svojevremeno hteo da razgovara sa mnom na tu temu, tada mi je napomenuo da sam poreklom iz Jagodine, rekla sam da ne želim ništa o tome da znam. Majka je, verovatno iz straha da me ne izgubi, negirala da zna bilo šta. Tata je bio funkcioner, sarađivao je s vojskom i policijom i, eto, otkud vojnik koji me je pronašao u priči, a tu je i policajac koji je živeo s njima u istoj zgradi. Dve godine me niko nije upisao u knjigu rođenih, nisu imali objašnjenje za to, tako da tu ima dosta nelogičnosti. Sad kad sam pronašla svoju biološku majku, nadam se da ću saznati istinu o svemu - kaže Maja.

Baba i deda se protivili
NJENI SU JE NATERALI DA ME NAPUSTI

- Majka je živela u Ćupriji, a 1978. je došla u Varvarin kod te njene sestre koja je i kontaktirala sa mnom. Tu je upoznala mog oca, koji je inače iz Jagodine i tu su napravili mene. Njeni su bili protiv toga i praktično su je naterali da me napusti. Koliko sam shvatila, neko od rodbine je kasnije zvao Zvečansku i pokušao da dobije informacije o meni, međutim, to je bilo bezuspešno - priča Maja.