Antiamerički protest 1966: Konjicom na studente

U ratu između Severnog Vijetnama i SAD, na čijoj strani je bila i marionetska vlada Južnog Vijetnama, poginulo je najmanje tri miliona Vijetnamaca, kao i oko 58.000 američkih vojnika. Amerikanci su u manjem broju u Vijetnamu bili prisutni od 1959, a od 1965. njihovo učešće u ratu bilo je masovno.

Slike masovnog razaranja koje su donosili američki bombarderi izazivale su proteste u svetu. I jugoslovenska vlada izdavala je saopštenja u kojima se osuđivao rat. Ali studentima se činilo da je takav protest protiv masovnog pokolja beskrvan i suviše diplomatski.

Dole agresija

Beogradski akademci zakazali su za 23. decembar 1966. miting protiv rata u Vijetnamu. Hroničar je zabeležio:

„Na mitingu je bilo blizu 3.000 učesnika. Sala heroja na Filološkom fakultetu bila je krcata. Među učesnicima je bio i Ivo Andrić. Vatreno su govorili Mihailo Marković, Dobrica Ćosić i Rajko Tomović. Dobrica Ćosić je rekao: ‚Sloboda je uslov postojanja ljudske zajednice.‘ Zemlja prve revolucije potapa svoju zastavu u blato vijetnamskog bojišta!“

Studenti su klicali: „Živeo narod Vijetnama! Dole agresija! Napolje svi Amerikanci iz Jugoslavije!“ Neko je pozvao da se s fakulteta krene ka ambasadi u Ulici kneza Miloša i na Američku čitaonicu tu odmah, u Knez Mihailovoj ulici.

Dragoljub Mićunović, tada asistent Filozofskog fakulteta, sastavio je protestno pismo Ambasadi SAD u Beogradu, koje su učesnici skupa usvojili aklamacijom. Amerikacima je poručeno da se sete svoje demokratske tradicije, da svi imaju pravo na sreću... Posle čitanja pisma i usvajanja glasanjem pao je predlog da se pismo ne šalje, već da se lično dostavi osoblju ambasade. Studenti su se tiskali na izlazu iz fakultetske zgrade i na ulici formirali povorku.

Ali Jugoslavija je onda bila država sa ozbiljnim policijskim aparatom. Još tokom trajanja skupa na fakultetu milicija je na Studentskom trgu postavila kordon. Preko megafona studentima je naređeno da se raziđu.

Studenti su im uzvratili povicima: „Uaaa rankovićevci! Uaaa džonsonovci!“ Aleksandar Ranković nekoliko meseci ranije smenjen je zbog navodnog prisluškivanja Tita i zloupotreba organa bezbednosti, a Lindon Džonson bio je aktuelni predsednik SAD, odgovoran za eskalaciju sukoba.

Većina studenata poslušala je naređenje i odšetala sa Studentskog trga, ali je grupa od oko 300 njih ostala pri nameri da pismo preda američkoj ambasadi. Zaobilaznim ulicama ušli su u Knez Mihailovu i izbili pred zgradu Američke čitaonice. Tu ih je dočekao kordon milicije na konjima.

Psovke i nervoza

Sutradan su dnevne novine pisale: „Pale su od jednog broja demonstranata i milicionera psovke i nedolični izrazi. Jedan broj milicionera ispoljio je nervozu, nesnalaženje i preteranu oštrinu“. Studenti su krenuli da telima probiju kordon, a milicioneri su upotrebili šmrkove s vodom i bombe sa suzavcem. Svedoci kažu da je čitav taj deo grada bio je obavijen oblacima suzavca... Studenti su gađali miliciju kamenicama, a oni su im odvraćali pendrecima i šmrkovima. Nekoliko desetina milicionera prodrlo je u zgradu fakulteta, jureći i tukući studente koji su se razbežali po učionicama i kabinetima.

Oko 200 studenata posle intervencije milicije nastavilo je mirno put ka zgradi ambasade. Tamo su uzvikivali antiameričke parole, ali ih je milicija posle izvesnog vremena rasterala pendrecima.