Protest opozicije 9. marta 1991: Milošević izvodi tenkove

Masovne demonstracije 9. marta 1991. uzdrmale su režim Slobodana Miloševića i označile početak političkog procesa koji će dovesti do smene vlasti 5. oktobra 2000. Organizovao ih je i predvodio Srpski pokret obnove (SPO) Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka koja je zagovarala promenu sistema i pozivala se na demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.

TV Bastilja

Povod za demonstracije bilo je nezadovoljstvo uređivačkom politikom Televizije Beograd (tada prvi put nazvana TV Bastilja), koja je učestalo emitovala uvredljive komentare na račun opozicije.

Direktan povod za poziv da „TV Bastilja mora pasti“ bio je državni komentar koji je pročitao urednik Slavko Budihna, u kome se navodi da SPO sarađuje s proustaškim i profašističkim režimom u Hrvatskoj, „što je suprotno vitalnim, istorijskim interesima srpskog naroda“. Tražena je smena tadašnjeg generalnog direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika. Demonstracije su bile zabranjene, a policija je blokirala prilaze Beogradu, nastojeći da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti. Uprkos tome, u centru Beograda okupilo se oko 100.000 građana.

Oko podneva policija je dobila naređenje da razbije demonstracije, a opozicioni lideri sklonili su se u zgradu Narodnog pozorišta. S balkona tog zdanja obraćali su se demonstrantima, dok je policija nastojala da masu rastera ogromnim količinama suzavca, vodenim topovima, gumenim mecima i policijom na konjima. U jednom trenutku Vuk Drašković je s balkona Narodnog pozorišta komandovao juriš svojim pristalicama, koje su ušle u višečasovni sukob s policijom.

Posledice

Tuče između demonstranata i policije s Trga republike prenele su se na nekoliko ulica u centru Beograda. U ovim sukobima život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54). Milinović je kod Londona pogođen iz vatrenog oružja kad je policija otvorila vatru ka grupi demonstranata, dok je Kosović stradao bežeći od demonstranata posle pada s visine od pet metara kod Beograđanke.

Centar grada bio je opustošen, a u sukobima demonstranata i policije povređeno je 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi, među njima i lider SPO Vuk Drašković. Uveče 9. marta 1991, oko 20 sati, na osnovu odluke Predsedništva tadašnje SFRJ, na ulice Beograda izašla je i vojska s tenkovima.

Hapšenje lidera SPO koje se dogodilo kasno po podne bilo je okidač za nemire koji su 10. marta pokrenuti u Studentskom gradu na Novom Beogradu, odakle je masa krenula ka Terazijama. Policija ih je zaustavila suzavcem i pendrecima na Brankovom mostu, ali je akciju prekinula kad su studenti seli na asfalt. Studenti su se okupili na Terazijskom platou, gde su uz podršku građana, pored ostavki čelnika i urednika državne televizije, zatražili i ostavku ministra policije, oslobađanje svih uhapšenih i omogućavanje rada B92 i Studija B.

Protesti nekoliko hiljada studenata i građana nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kad su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a direktor RTS Dušan Mitević i ministar unutrašnjih poslova Radmilo Bogdanović podneli ostavku. Protest 9. marta 1991. smatra se temeljom kasnijih demokratskih promena u Srbiji. Mnogi su saglasni u mišljenju da ne bi bilo ni demonstracija 1996. i 1997, niti 5. oktobra 2000. da nije bilo 9. marta.