RUŠENJE MILOŠEVIĆA: Ustanak protiv izborne krađe

Slobodan Milošević odbio je da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije 24. septembra 2000. na kojima je on dobio 37,15, a kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica 50,24 odsto. Prema njegovom nalogu, Republička izborna komisija zakazala je drugi krug izbora za 8. oktobar. DOS je, međutim, doneo odluku da ovog puta neće biti više protestnih šetnji građana, nego da će se izborni rezultat braniti i oružjem - do poslednje kapi krvi.

Bačen suzavac

Lideri opozicije, sa Zoranom Đinđićem na čelu, pozvali su građane da se u četvrtak 5. oktobra 2000. okupe ispred Savezne skupštine kako bi se suprotstavili izbornoj krađi, a od Miloševića su zatražili da 5. oktobra do 15 časova prizna izbornu volju građana.

Građani, pristalice DOS, od ranog jutra 5. oktobra iz cele Srbije organizovano su dolazili u Beograd, uprkos nastojanju policije da im blokira puteve. Oko 15 časova građani okupljeni na mitingu ispred Skupštine SRJ pokušali su da uđu u zgradu Skupštine. Velika grupa ljudi je malo kasnije kroz prozor ušla u jugoslovenski parlament. Desno krilo je zapaljeno, a sva stakla su polupana. Policija je zatim uspela da veći deo mase suzavcem otera sa platoa ispred Skupštine SRJ. Tokom sukoba policije i demonstranata čula se i pucnjava iz vatrenog oružja.

Policija je bacila suzavac i u blizini zgrade Radio-televizije Srbije, dok su demonstranti bagerom krenuli na ulaz. Zgrada RTS u Takovskoj ulici je potom zapaljena, a emitovanje redovnog programa je obustavljeno posle 17 sati. Na sva tri kanala državne televizije emitovani su spotovi, reklame i ranije snimljene emisije. Jedini elektronski medij u Beogradu koji je i pre i tokom 5. oktobra slobodno i profesionalno izveštavao o postizbornoj krizi i protestima bio je Radio Indeks.

Novoizabrani predsednik SRJ Vojislav Koštunica obratio se 5. oktobra predveče građanima s terase Skupštine grada Beograda, a potom i preko RTS. Demokratska opozicija Srbije je formirala krizne štabove za ključne funkcije u zemlji, a ispred Skupštine grada jutro je dočekao veliki broj ljudi.

Pavković i tenkovi

Sukobi 5. oktobra odneli su dve žrtve. Jasmina Jovanović, aktivistkinja DSS, poginula je u nesreći kad je pala pod bager, a Momčilo Stakić preminuo je od srčanog udara. U sukobu s policijom povređeno je 65 građana.

DOS je znao da je na sastanku petorice najviših generala policije 4. oktobra uveče odlučeno da se ne izvršava već dobijeno Miloševićevo naređenje o primeni sile. Ali nije se znalo kako će se ponašati vojska, u noći između 5. i 6. oktobra nije bilo jasno da li će intervenisati i pohapsiti sve lidere DOS. Načelnik Generalštaba Nebojša Pavković je te noći doveo tenkove do oboda grada, ali ih nije izvodio na ulice...

Slobodan Milošević obratio se narodu putem TV i zvanično priznao poraz na predsedničkim izborima, a 7. oktobra Vojislav Koštunica položio je predsedničku zakletvu pred poslanicima Savezne skupštine kao prvi demokratski izabrani predsednik Jugoslavije.

Huligani koji su s masom upali u zgradu Savezne skupštine pokrali su i oštetili brojna umetnička dela. Jedan broj umetnina kasnije je vraćen, dok se drugom izgubio trag. Takođe, iz policijske stanice u centru grada odneta je veća količina oružja. Zabeležene su i pljačke i obijanja prodavnica... U neke krizne štabove koji su preuzeli vlast u državnim institucijama ubacili su se i kriminalci. U mesecima koji su usledili iz nove vlasti polako su ih odstranjivali.Opšte je mišljenje da takvu pobunu kao što je bio 5. oktobar Srbija nije doživela u 20. veku.