Osam istraživanja odnosi na nove lekove koji se koriste u slučajevima širenja karcinoma dojke i pluća, a ispituju se i terapije za palijativnu negu koja podrazumeva poboljšanje kvaliteta života, pre svega - umanjenje bolova

BEOGRAD - Na Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije trenutno je u toku 30 kliničkih ispitivanja iz oblasti lečenja karcinoma, a to je prema rečima direktora Službe za naučno – istraživačku delatnost te zdravstvene ustanove dr Siniše Radulovića za mnoge pacijente jedinstvena prilika da dobiju najmoderniju terapiju.

Desetak kliničkih studija se, kako je rekao Radulović, odnosi na lečenje raka dojke. Testira se efekat novih terapija koji se pacijentu daju pre operacije kako bi se tumor smanjio, ali i onih koje se daju posle – takozvanih ađuvantnih terapija.

On je dodao da se sedam, osam istraživanja odnosi na nove lekove koji se koriste u slučajevima širenja karcinoma dojke i pluća, ukazavši da se ispituju i terapije za palijativnu negu koja podrazumeva poboljšanje kvaliteta života, pre svega - umanjenje bolova.

“Učestvovali smo i u nekoliko ispitivanja vakcina - za karcinom debelog creva, dojke, grlića materice…”, istakao je Radulović, napomenuvši da Institut od poslednjih 20 do 30 godina aktivno učestvuje u istraživanjima i prati svetske trendove.

To se, objasnio je, odnosi i na primenu personalizovane medicine u onkologiji, jer je uočeno da opšta hemioterapija ne može pomoći baš svima i da je svaki pacijent drugačiji.

On je precizirao da to iziskuje detaljna ispitivanja svih karakteristika karcinoma, na primer, da li postoji mutacija nekog gena, koji su enzimi i receptori povišeni, na osnovu kojih se za svakog pacijenta postavlja individualna terapija koja ima više efekta, a manju toksičnost.

“Što se tiče kliničkih ispitivanja Institut ima dugu tradiciju i od osnivanja ima posebnu službu za istraživanje raka. Obavljaju se i neka bazična istraživanja, ali i, takozvana translacionima kojima se određuje koji faktori kod pacijenata mogu poboljšati terapiju”, naveo je Radulović.

Kako je rekao, onkologija je oblast gde se, inače, uvek traže novi lekovi mada ih na tržišu ima između 80 i 100.

“U svetu je u razvoju 600, 700 do 1.000 novih lekova, ima i oko 150 vakcina u kliničkim ispitivanjima i čitava onkološka zajednica se trudi da ih što pre ispita, naravno poštujući dobru kliničku praksu”, rekao je Radulović.

On je, međutim, nezadovoljan brojem sprovednih kliničih ispitivanja u Srbiji, kako u onkologiji, tako i u drugim medicinskim oblastima, ali i brojem pacijenata koji u njima učestvuju.

Podsetivši da je u 2000. godini u Srbiji bilo samo pet kliničkih studija, Radulović je zaključio da se situacija ipak popravila, ali da su procedure za odobravanje takvih istraživanja sve duže i teže, a rok je trenutno čak šest meseci.

“Prošlu godinu smo završili sa 90 kliničkih isptitivanja što je više nego loš rezultat. Imajući u kvalitet lekara, broj bolnica, zdravstveni sistem…Srbija može da ima i do 400 kliničkih ispitivanja godišnje”, naveo je sagovornik Tanjuga.

On je ocenio i da javnost ima pogrešan stav o kliničkim isptitivanjima, od kojih, kako tvrdi, pacijenti nemaju nikakvu štetu.

“Pacijent ne može da nema koristi, ili će dobiti najbolju terapiju ili lek koji se ispituje, a za koji mi verujemo da je bolji. Koja je njegova šteta? Apsolutno nikakva”, izričit je Radulović.

Ima ispitivanja od kojih pacijenti i nemaju nekavu korist, ali pristaju da učestvuju iz altruizma vođeni uverenjem da će pomoći drugima, a da nemaju šta da izgube.

“U poslednjih 10 godina 90 odsto pacijenata je nove, savremene lekove dobio samo kroz klinička ispitivanja, jer nisu registrovani kod nas ili su suviše skupi ...ovako su imali tu šansu”, istakao je Radulović.

Koliko će pacijenata biti uključno u ispitivanje zavisi od vrste bolesti i njenog stadijuma.

“Ako je u pitanju retka bolest učestvuje mali broj pacijenata, u nekim studijam zbog posebnih uslova ni jedan, dok kod karcinoma pluća, debelog, creva, dojke… uključimo i do 50 pacijenata u jedno kliničko istraživanje”, naveo je Radulović.

Prema njegovim rečima, u Srbiji je u klinička ispitivanja uključen mali broj pacijenata - manje od jedan odsto.

“To je problem i u svetu. Amerikanci na primer ne mogu da uključe više od tri do pet posto pacijenata iako godišnje imaju oko 40.000 klioničkih studija. Dobro organizovani centri imaju pola pacijenta uključenih u klinička ispitavnja. Primer za to je Holandija”, zaključio je Radulović.