DAN SEĆANJA NA ŽRTVE HOLOKAUSTA I GENOCIDA: Sećanje na proboj preživelih logoraša Jasenovca

Na današnji dan 1945. godine, grupa logoraša je krenula u proboj Jasenovca, najvećeg od mnogobrojnih koncentracionih logora koje je tokom drugog svetskog rata formirala Nezavisna Država Hrvatska

Posle oslobođenja Beograda ustaše su radili još žešće i intenzivnije, nastojeći da do dolaska NOVJ uklone sve dokaze i usmrte žive logoraše. Ubijalo se nekontrolisano, a usput je uništavana i dokumentacija.

Nakon savezničkih bombardovanja logora u martu i aprilu 1945. godine, u kojima su uništeni mnogi objekti unutar logora, Vjekoslav Maks Luburić, zapovednik Ustaške obrane, naredio je da se likvidiraju svi zatočenici, a logor i mesto Jasenovac do temelja sruši i spali, kako bi se prikrili svi tragovi zločina. Poslednja grupa od 700 žena likvidirana je u predvečerje 21. aprila.

Proboj iz logora Jasenovac izvršilo je 22. aprila 1945. 600 od preostalih 1073 logoraša, zatočenih u Ciglani, kada su shvatili da ih čeka sigurna smrt. Proboj je preživelo samo njih 117. Stradali su našli smrt na putu od logorske zgrade do logorskih kapija, na putu, u hladnoj i nabujaloj reci Savi, na livadama oko logora te na prilazima šumi kod Košutarice. Drugu grupu od 470-ak logoraša, koji su ostali u Ciglani, ustaše su narednih dana pobili i spalili zajedno s logorskim objektima.

Istog dana, proboj je izvršilo i 147 zatočenika u Kožari, od kojih je preživelo 11 njih.

Zatočenici su bežali iz logora prema Savi, niz jasenovačke ulice, trčali prema poljima i železničkoj pruzi. Ustaška potera za odbeglim logorašima trajala je čitavu noć. Jedanaest zatočenika Kožare preživelo je proboj.

Dan posle, ustaše su počele da se povlače prema zapadu, ostavivši za osobom leševe i ruševine.

Potrebna je hrabrost da se premosti veliki ponor prošlosti, a početak toga je iskreno praštanje.