HRAM SVETOG SAVE PONOS SRBIJE: Sveto mesto pomirenja i zaceljenja srpskih rana
Radovi na završetku uveliko traju i uskoro počinju oslikavanje kupole i izgradnja oltara, a sve to finansira Rusija. Od ideje o podizanju velelepnog Hrama prošle su 122 godine, ali su izgradnju prekidali brojni ratovi
Iako je svakodnevno otvorena za vernike, ova svetinja je još u izgradnji, pa se tako uskoro očekuje početak unutrašnjeg oslikavanja. Kupola i oltar biće završeni do 2019. Ivica Dačić, kopredsedavajući Odbora za organizaciju unutrašnjeg oslikavanja Hrama, naglašava da će površina od 16.000 metara kvadratnih biti ukrašena mozaikom. Taj posao koštaće više miliona evra i finansiraće ga ruska država, kao što je i obećao Vladimir Putin.
Hram Svetog Save, prema rečima mitropolita Amfilohija Radovića, trebalo bi da bude „novi Vitlejem, mesto zaceljenja svih rana na biću srpskog naroda i mesto pomirenja zavađene braće, kroz uzajamno traženje oproštaja svih od sviju“.
Od ideje o podizanju veličanstvenog Hrama prošle su tačno 122 godine, a 1895. osnovano je Društvo za podizanje Hrama. Izbijanje balkanskih, a zatim i Prvog svetskog rata zaustavilo je sve aktivnosti na izgradnji. Tako je bilo do 1932, kad je patrijarh Varnava sa Odborom usvojio projekat arhitekte Bogdana Nestorovića i crteže Aleksandra Deroka.
Konačno, 40 godina nakon početne zamisli i 340 godina nakon spaljivanja moštiju Svetog Save, izgradnja Hrama konačno je započeta 15. septembra 1935.
No, izgradnja je prekinuta napadom Nemačke 6. aprila 1941. Nemačka okupaciona vojska koristila prostor unutar Hrama kao parkiralište, a kasnije su razna preduzeća koristila prostor i za magacin.
Ideja o nastavku podizanja Hrama opet je oživela kad je na čelo SPC 1958. došao patrijarh German, ali je dozvola za nastavak gradnje dobijena tek 1984. Tada je Branko Pešić imenovan za novog arhitektu Hrama. Međutim, nije se dugo radilo jer su zbivanja u Jugoslaviji devedesetih ponovo zaustavila radove, sve do 2000, kad se graditelji vraćaju na Vračar. Tad je nastavak izgradnje Hrama pomogao i premijer Zoran Đinđić.
Turska osveta
SPALJIVANJE MOŠTIJU SVETOG SAVE KAO KAZNA
SPC 10. maja obeležava Dan spaljivanja moštiju Svetog Save. Kao kaznu zbog bune protiv turske vlasti, koju su banatski Srbi podigli 1594, turski vojskovođa Sinan-paša rešio je da kazni Srbe. Zato je naredio da se mošti najvećeg srpskog svetitelja donesu iz manastira Mileševe, gde su se nalazile više od 350 godina, i spale na Vračaru. Kako su zabeležili savremenici, ovaj zločinački čin bio je propraćen nepogodom, gradom i olujom. Pepeo srpskog prosvetitelja bio je raznet na sve strane.
Privlačan svima
PUTIN I PRINC ČARLS ODUŠEVLJENI HRAMOM
Svetinju na Vračaru svakog dana posećuje veliki broj turista. Takođe, primamljiv je i za visoke zvaničnike iz celog sveta koji dolaze u posetu Beogradu, pa su tako Hram po dva puta posetili, pored ostalih, i ruski predsednici Vladimir Putin i Dmitrij Medvedev. Svoje oduševljenje srpskom svetinjom tokom nedavne posete Beogradu nije skrivao ni britanski princ Čarls.
"NEĆU DA OLOŠ UPRAVLJA SRBIJOM" Vučić: Podigli smo zemlju iz potpune propasti, kao feniks iz pepela! Kažem vam - prekinite, o prelaznoj vladi se neće odlučivati