HRISTOS, VASKRSE, VAISTINU VASKRSE: Najznačajni događaj koji je ustanovio našu veru

Na Vaskrs, Crkva i njeni vernici doživljavaju centralni događaj Hristove pobede nad smrću. "Ako Hristos nije vaskrsao, uzalud je propoved naša, uzalud i vera naša, besmislen i život naš", kaže sveti apostol Pavle

Pored naše crkve Vaskrs 1. maja obeležavaju i Ruska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Monaška zajednica na Svetoj Gori.

Vaskrs je najveći i najznačajniji hrišćanski praznik, koji se naziva i praznik nad praznicima i slavlje nad slavljima, jer svojim značajem prevazilazi sve druge svetkovine.

Na Vaskrs, Crkva i njeni vernici doživljavaju centralni događaj Hristove pobede nad smrću, jer je Vaskrsenje događaj na osnovu kojeg je ustanovljena hrišćanska vera.

"Ako Hristos nije vaskrsao, uzalud je propoved naša, uzalud i vera naša, besmislen i život naš", kaže sveti apostol Pavle.

Vaskrs je dan večne radosti, jer je tada Gospod Isus Hristos pokazao svoju Božansku moć, savladavši smrt snagom svog Božanstva i podarivši ljudima večni život.

Posle Hristovog stradanja, raspeća i smrti, u petak na Golgoti kraj Jerusalima, njegovo telo skinuto je s Krsta i položeno u grob.

Nadgrobni kamen bio je zapečaćen, a spolja je postavljena straža. Svoju troipogodišnju propoved na zemlji Hristos je ponovio i dušama praroditelja i pravednika Staroga zaveta, za tri dana koliko je proveo u Adu, do Vaskrsenja.

Silu Hristovog Božanstva Ad nije mogao zadržati, adska vrata su popucala i Spasitelj je pošao u realnost carstva Božjega, tamo uvodeći ljude. U nedelju, pre zore, Hristos je vaskrsao iz mrtvih, a stražari koji su bili oko groba to nisu ni primetili.

Kad su žene mironosice, među kojima je bila i Marija Magdalena, došle do groba u nameri da Hristovo telo namažu mirisnim uljima, anđeo Gospodnji - koji je u našem narodu poznat pod nazivom Beli anđeo - sleteo je s neba i seo na grob.

Kako je zapisano u Jevanđelju, "lice njegovo blistaše kao munja, a odelo njegovo beše belo kao sneg". Kad ga videše, čuvari se silno uplašiše i razbežaše, a anđeo blagovesti mironosicama: "Ne bojte se vi, jer znam da Isusa raspetoga tražite.

Nije ovde, jer ustade kao što je kazao... Idite i brže kažite učenicima Njegovim da je ustao iz mrtvih"... I dok su žene hitale da apostolima jave radosnu vest, napolju ih srete Isus i reče im: "Zdravo". A one, pristupivši, uhvatiše se za noge njegove i pokloniše mu se.

Tada im Hristos reče: "Ne bojte se. Idite javite braći mojoj i neka idu u Galileju i tamo će me videti. Na vest od mironosica, apostoli Petar i Jovan odmah su došli na Golgotu i, videvši prazan grob, uveriše se u Hristovo vaskrsenje.

U nedelju veče, u sobi gde su se okupili apostoli Hristovi, Spasitelj uđe kroz zatvorena vrata i reče im: "Mir vam".

Ugledavši živog Hrista, apostoli se silno obradovaše. Hrist im pokaza ruke i noge i rebro koje je bilo kopljem probodeno. Da bi ih potpuno uverio u stvarnost Vaskrsenja, Isus im zatraži nešto za jelo, a oni im dadoše ribe i meda.

Kad pred njima pojede hranu, Hristos im reče: "Ovo su reči koje sam vam govorio još dok sam bio sa vama, da sve treba da se izvrši kao što je za mene napisano".

Tek tada, apostolima potpuno bejahu jasna sve drevna proročanstva o Hristu stradalniku, koji je kao jagnje Božje prineo sebe na žrtvu, a svojim čudotvornim vaskrsenjem otvorio ljudima put u večni život.