ZAVRŠIMO MAUZOLEJ JUNACIMA ALBANSKE GOLGOTE: Srbi ostali na cedilu

Povlačenje preko Albanije usledilo je posle napada nemačke, austrougarske i bugarske vojske i izostanka obećane pomoći saveznika

Albanska golgota stradanje je srpske vojske, države i naroda, koji su pred združenim napadom Nemaca, Austrijanaca i Bugara morali najpre da se sjate na Kosovu i Metohiji, a potom i da se povlače preko surovih predela Crne Gore i Albanije do primorja. Odatle su savezničkim brodovima prebačeni na Krf i manji deo u Bizertu i to tek posle ultimatuma ruskog cara Nikolaja II Romanova da će izaći iz saveza sa Francuskom , Britanijom i Italijom ako odmah ne evakuišu Srbe.

Nemci i Austrijanci su 6. oktobra 1915. napali Srbiju, a Bugarska joj je objavila rat 14. oktobra.

„Pošto su XI nemačka i III armija prešle preko Dunava, Save i Drine i uspešno produžile svoje nastupanje u pravcu juga, to će u zoru 14. oktobra započeti neprijateljstva sa Srbijom“, stoji u direktivi bugarske vrhovne komande od 13. oktobra, koju je u knjizi „Udružena austro-nemačko-bugarska ofanziva protiv Srbije od 14. do 29. oktobra 1915“, u okviru izdanja „Veliki rat Srbije za oslobođenje i ujedinjenje Srba, Hrvata i Slovenaca“ objavio Glavni đeneralštab 1926.

I dok su Niš, Leskovac i drugi gradovi po jugu Srbije pleli vence i ukrašavali železničke stanice za svečani doček saveznika koji će iz Soluna doći i razbiti Bugare, srpska kruna, vlada i vrhovna komanda morali su da se pomire sa činjenicom da su ostavljeni na cedilu. Iako su saveznici obećali pomoć od 150.000 ljudi, zbog njihovih neslaganja, Srbi su opet ostavljeni sami. Zato 25. novembra 1915. Vrhovna komanda donosi naredbu o povlačenju kroz Crnu Goru i Albaniju.