Model kooperativnog obrazovanja, zasnovan na elementima dualnog sistema, testira se kroz obrazovne profile bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar, kaže An-Katrin Henšel, vođa tima GIZ

An-Katrin Henšel je vođa tima u projektu „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja u Srbiji“. Ovaj projekat sprovodi nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, pod pokroviteljstvom nemačkog saveznog ministarstva za privrednu saradnju i razvoj. An-Katrin Henšel u intervjuu za Kurir otkriva koje su prednosti ovakvog načina školovanja.

Da li možete objasniti šta je u stvari dualno obrazovanje?
- Dualno obrazovanje predstavlja model stručnog obrazovanja po kom se ono realizuje na dva mesta: u obrazovnoj instituciji (školi) i u kompaniji. U Nemačkoj učenici najveći deo vremena, tri do četiri dana, nedeljno provode u kompaniji. Oni su u posebnom obrazovno-radnom odnosu sa poslodavcem i za svoj rad primaju određenu finansijsku nadoknadu. Predstavnici privrede su uključeni u ceo obrazovni proces, počev od izrade nastavnih planova i programa, preko realizacije praktične nastave, do učešća u završnim ispitima.

To je sistem koji već skoro 190 godina funkcioniše u Nemačkoj, a stručnjaci smatraju da je upravo on ključ jake ekonomije. Da li primenjiv i u Srbiji i u kom obliku?
- Dualni sistem kakav postoji u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj deo je sveukupnog političkog, ekonomskog i kulturnog ambijenta tih zemalja i nije ga moguće prosto preslikati na druge zemlje. Jedini pristup koji ima smisla je selektivno preuzimanje onih elemenata tog sistema koji mogu da se prilagode uslovima u Srbiji i integrišu u postojeće strukture.

Šta konkretno radi GIZ kada je reč o dualnom sistemu obrazovanja? Koji su to projekti?
- Kroz projekat „Reforma srednjeg stručnog obrazovanja“ GIZ radi na poboljšanju ponude kooperativnog stručnog obrazovanja za zanatsko-tehnička zanimanja za koja postoji potreba na tržištu rada. Model kooperativnog obrazovanja, zasnovan na elementima dualnog sistema prilagođenim društveno-ekonomskim prilikama u Srbiji, trenutno se testira kroz tri trogodišnja obrazovna profila: bravar-zavarivač, električar i industrijski mehaničar. Ovi profili koncipirani su tako da učenicima obezbeđuju sticanje širih kompetencija, kao i veći obim i unapređen kvalitet praktične nastave u kompanijama.

Koliku podršku imate od vladinih institucija i kakva je saradnja s Ministarstvom prosvete?
- Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije glavni je partner u implementaciji projekta. Sve važne odluke rezultat su dogovora ministarstva i GIZ uz uključivanje i ostalih relevantnih partnera u proces planiranja i implementacije projekta.

S. M.