Njoj je kuća oštećena u vodenoj stihiji, a zbog nerešenog vlasničkog lista sada živi u 15 kvadrata i od tuđe milostinje

- Posle dve godine od poplava, dobila sam 72.000 dinara, dva ćebeta i prostirku! To je bila cela pomoć, a izgubila sam sve što sam godinama sticala, materijalna šteta je ogromna.

Srećom, sinovi su nam u Beogradu, a muž i ja živimo u prostoriji od 15 kvadrata, koju nam je dao jedan čovek dobre volje iz čistog sažaljenja - kaže za Kurir Zorica Miletić (52) iz obrenovačkog naselja Zabrežje dok pokazuje tragove vode na razrušenom domu i vlažan neupotrebljiv nameštaj.

Prema njenim rečima, porodična kuća u kojoj je živela 50 godina teško je oštećena u katastrofalnim poplavama, a problem s novcem za obnovu nastao je jer je kuća bila u opštinskom vlasništvu.

Ni dinar za obnovu

- Moj otac je ovu kuću dobio od fabrike u kojoj je bio direktor, pre više od pola veka. Međutim, nikada nije uspeo da je privatizuje jer je opština tvrdila da je to njeno vlasništvo. Na kraju, zbog toga za obnovu kuće nismo mogli da uzmemo ni dinara. Ne smem da je sređujem, ne smem da je srušim, ne smem ništa jer kuća u kojoj sam živela od druge godine ispada da i nije moja - revoltirana je Miletićeva.

Tog maja 2014. godine, kada je voda počela naglo da dolazi, Miletići su se sakrili kod komšija da bi sačekali spasioce.
- Inače sam bolesna i u tom trenutku sam imala jako krvarenje. Helikopter je došao po nas tek posle 26 sati, a onda su hteli da prevezu samo mene, a mog muža da ostave. Bili smo kod sina u Beogradu, a onda je jedan čovek iz Mislođina čuo za našu situaciju. Dao nam je stan u kome živimo, a zauzvrat pazimo na njegove konje - kaže Zorica i objašnjava da su se Obrenovčani veoma promenili od poplava:

Ljudi postali zli

- Ljudi su postali drugačiji. Zli su, uplašeni, namršteni... Nema više nasmejanih ljudi na ulici. Posle svega što su preživeli i videli više nisu isti. I ovaj grad, pa makar se ceo obnovio, više nikad neće biti isti.

J. P.