Sveti Ahmed Kaligraf je hrišćanski svetitelj i mučenik. Rođen je u 17. veku, u muslimanskoj porodici u Carigradu. Radio je kao sekretar u službi glavnog pisara Otomanskog carstva i bejaše veoma uticajan čovek. Hrišćani ga se sećaju na današnji dan jer ga je turski sultan posekao 3. maja 1682. godine po starom odnosno 16. maja po novom kalendaru.


Pošto bi neoženjen, Ahmed je za konkubinu uzeo jednu hrišćansku robinju, što je bilo u skladu sa islamskim zakonom i običajima tog vremena. Robinja je bila pravoslavna Ruskinja. Pošto je bila veoma pobožna, Ahmed joj je dozvolio da, zajedno sa još jednom starijom robinjom, slobodno ispoveda pravoslavnu veru i da odlazi u pravoslavnu crkvu.

Robinje su redovno odlazile u crkvu, a vremenom je Ahmed počeo da se interesuje za njihovu veru. Posebno ga je zainteresovalo to što je osećao lep miris iz usta konkubine kada se vraćala iz crkve.

Jednom kada se vratila iz crkve pitao ju je šta jede u crkvi kada se oseća tako lep miris, na šta mu je ona rekla da jede samo naforu i pije svetu vodicu. To ga je još više zainteresovalo, tako da je tražio od jednog sveštenika da mu sačuva neko skriveno mesto u crkvi da posmatra liturgiju koju je trebalo da služi patrijarh Jam I. Sveštenik mu je to omogućio tako da je Ahmet skinuo svoju odeću i svoj beli turban koji je bio simbol muslimana i obukao hrišćansku odeću i plavi turban koji je bio namenjen hrišćanima.

sveti-ahmed.jpg
Foto: Printscreen

U hrišćanskoj tradiciji se spominje da je Ahmed tada video patrijarha kako hoda ne dodirujući zemlju i nosi putir u ruci. Kada je patrijarh blagoslovio narod, sa putira su izbijali zraci svetlosti i počeli da padaju na glave svih prisutnih hrišćana, samo na Ahmedovu nisu.

Zbog ovog događaja je odlučio da postane hrišćanin i krstio se je u pravoslavnoj crkvi. Tada je počeo da upražnjava veru u tajnosti pošto bi ispovedanjem vere izgubio ne samo imanje, već i život, pošto bi prema otomanskim zakonima bio otpadnik od vere i sledila bi mu smrtna kazna. Međutim vremenom su Turci počeli da sumnjaju u njegovu odanost islamu. Kada je jednom prilikom upitan šta je najbolja stvar na svetu Ahmed je odgovorio da je najveće od svega u svetu vera hrišćanska i da je Bog hrišćana najveća stvar na svetu i sve ostale stvari su blede u poređenju sa Bogom. Nakon ove izjave prisutni su počeli da ga tuku i predali su ga vlastima.

Nakon nekog vremena je izveden pred glavnog sudiju. Pred njim je Ahmed potvrdio da je primio pravoslavnu veru posle otkrovenja, i da se nada svim srcem da će i oni shvatiti obmanu islama. Razjaren glavni sudija ga je bacio u tamnicu i naredio da ga ostave bez hrane i vode šest celih dana.

Kada se po drugi put pojavio pred sudijama Ahmed je izjavio da ga je post doveo do pročišćenja i da mu je Isus Hristos otkrio najdublje misterije vere, toliko jako potvrđujući njegove stavove da bi sudiji bilo lakše da izdrobi kamenje ili pravi vatru rukama nego da promeni njegovo mišljenje. Nakon toga je izveden pred sultana lično gde mu je zaprećeno odsecanjem glave. Ahmed je odgovorio da bi takva kazna bila najveća radost za njega. Sultan je odmah izrekao smrtnu kaznu tako da je Ahmed posečen 3. maja 1682. godine. Upisan je u svetitelje pod imenom Hristodulos.

Njegovo telo je bačeno na obale Bosfora a u hrišćanskoj tradiciji se pominje da je mesto gde je bačen neko vreme posle toga svetlelo natprirodnom svetlošću. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 24. decembra po crkvenom, a 6. januara po gregorijanskom kalendaru.

(EPK/Wikipedia)